SVIĐA:  
PODELI:  

Odakle potiče život?

Stvaranje naspram evolucije: kako se odlučiti

Napisao Čarls Kolson (Charles Colson)

Godine 1967. astronomi su na svoje veliko iznenađenje otkrili radio signale iz dalekog svemira. „Prva pomisao“, rekli su, „bila nam je da potiču od neke druge inteligentne rase koja pokušava da stupi u kontakt sa nama.“ Signale su označili „LGM“ što je bila skraćenica za Little Green Men, tj. mali zeleni.

Međutim, ispostavilo se da su otkrili pulsar, rotirajuću zvezdu koja se ponaša nalik radio-predajniku.

Kako naučnici mogu znati da li nešto potiče sa prirodnog ili inteligentnog izvora? Kad malo bolje razmislite, to je suštinsko pitanje u raspravi između evolucionista i kreacionista: Kako možemo razlučiti da li je život nastao slepim prirodnim slučajem ili je tvorevina inteligentnog bića?

Za trenutak razmislite o nekoliko zajedničkih analogija. Zamislite da putujemo Južnom Dakotom i ugledamo planinu sa licima četiri predsednika uklesanim u nju. Istog trenutka pretpostavljamo da ih je stvorio inteligentan stvaralac. Niko ne bi ni pomislio da je Maunt Rašmor prirodni fenomen.

Ili pronađemo vrh strele kraj potoka. Niko ne bi pripisao taj oblik vodenoj eroziji.

Sposobnost da razlikujemo ljudsko stvaralaštvo od prirodnih pojava je od suštinske važnosti za arheologiju. Kopajući kroz prašinu Mesopotamije, arheolog mora odlučiti da li je pronašao deo stene ili slomljene posude.

Istina je da fizički svet može proizvesti pravilan oblik – poput tragova talasa na plaži. Ili radio-impulsa koja su zavarala astronaute da su otkrili male zelene. Ali priroda ni u kojem slučaju ne može proizvesti složenost.

Zamislite da hodamo plažom i naiđemo na reči: „Džon voli Meri.“ Istog trenutka pravimo razliku između slova i ostalih šara u pesku – to naučnici nazivaju složenošću.

Ili zamislite da pogledamo u nebo i ugledamo nešto pufnasto i belo poput oblaka, na čemu piše „Pijte koka-kolu“. Ni na trenutak ne bismo posumnjali da se ne radi o običnom oblaku i pogledom bismo potražili pilota koji manevrima ispisuje slova na nebu.

Vidite, svakodnevna iskustva nam daju odličnu ideju o tome šta je priroda u stanju da stvori sama – kao i onoga što može poticati samo sa inteligentnog izvora.

Pa dobro, šta nam to govori o poreklu života?

U samoj srži života nalazi se molekul DNK. Genetičari nam kažu da je struktura DNK poput jezika. Ponaša se kao šifra – molekularni sistem komunikacije unutar ćelije.

Drugim rečima, kada su genetičari istražili jedro ćelije, naišli su na nešto nalik iskazima „Jovan voli Mariju“ ili „Pijte Sinalko.“

Naravno, DNK sadrži mnogo više informacija od ovih jednostavnih fraza. Uopšteno govoreći, DNK u ćeliji sisara sadrži informacija koliko i nekoliko hiljada knjiga.

Dakle, ako je „Jovan voli Mariju“ moralo napisati inteligentno biće, koliko je pre to morao biti slučaj sa kodom DNK?

Ne morate raspolagati dubokim poznavanjem hemije i genetike da biste odgovorili na pitanja koja se tiču evolucije. Na osnovu zajedničkog iskustva – a nauka bi, u krajnjoj liniji, na iskustvu trebalo da počiva – možete logički utvrditi da je život stvorilo inteligentno biće.

Opaska urednika: Svesni smo koliko se tehnologija razvila, pružajući mogućnost čipovima da sabiju sve veće količine informacija na sve manji prostor. Ali nismo prišli ni blizu poređenja gustine informacija koja je sadržana u DNK. „U svakoj ljudskoj ćeliji postoji dovoljno informacionog kapaciteta da u nju stane čitava Encyclopaedia Britannica, svih 30 tomova, tri ili četiri puta“, kako tvrdi Richard Dawkins sa Oksfordskog univerziteta. I dok smo zadivljeni povećanom zbijenošću informacija u kompjuterima za ličnu upotrebu, „gustina informacija u DNK, uglavnom zahvaljujući načinu skladištenja nukleozoma, nekoliko triliona puta je veća od najsavršenijih postojećih kompjuterskih čipova“. (Dr. William A. Dembski) Prosta količina, gustina i značaj informacija DNK za sve ljudske, životinjske i biljne ćelije... dovoljan je razlog da budemo zadivljeni i svesni namernog obrasca koji stoji iza njih.

Radi više informacija o stvaranju naspram evolucije, pogledajte i druge eseje na ovu temu u: Postojanje.

From Breakpoint, 9-6-99, Copyright © 1999, reprinted with permission of Prison Fellowship Ministries, P.O. Box 17500, Washington, D.C., 20041-0500.

 Imam pitanje…
 Kako započeti odnos sa Bogom…
PODELI:  

TOP