×
TRAŽI
StudentskiKutak.com
istraživanje pitanja
 o životu i Bogu
Božije postojanje

Ko

Ovo je nastavak za Nešto.

WhatsApp Share Facebook Share Twitter Share Share by Email More PDF

Postoji Večno Nešto. To Nešto je oduvek postojalo. To Nešto nema početak. Ako Nešto ima bilo kakvu potrebu, onda Ono može to da ispuni sam Sebi. Ništa Mu ne treba da bi postojao. I ne može proizvesti Sebi tačno jednakog ili čak i većeg od Sebe. Sve što je stvoreno nije večno. Prema tome, Večno Nešto ne može stvoriti drugo Večno Nešto. Ono će uvek biti veće od bilo čega drugog što postoji.

Sada, da li ovo Večno Nešto može biti množina? Moguće je. Recimo da je u originalu bilo pet Večnih Nečega. Međutim, da je to slučaj, tih pet bi bili potpuno isti s obzirom na vreme i snagu. Svi nestvoreni, svi večni, svi u stanju da urade šta god je moguće uraditi. Ovo nam ponovo pokazuje da je pravo pitanje kvalitet a ne kvantitet.

Dakle, šta znamo o Večnom Nečemu (ili o više Večnih Nečega)? Nije sam. Jer postoji Nešto Drugo. Na primer, ti. Sada, morate da se zapitate da li ste vi to Večno Nešto ili jedan od Večnih Nečega? Ako jeste, onda vi nemate početak, nemate nijednu potrebu koju sami sebi ne možete zadovoljiti i sve što se može učiniti je učinjeno preko vas. Da li to opisuje vas? Ako ne, onda ste zaista ono Nešto Drugo, a ne Večno Nešto ili jedan od Večnih Nečega.

Vratimo se našoj velikoj, mračnoj, praznoj sobi. Hajde da kažemo da su jedan molekul vodonika i jedan molekul azota u toj sobi. Čisto zbog argumentovanja, recimo da su oni Večno Nešto. Oduvek su postojali. Oni su napravili sve što se može napraviti.

Tako, Oni su odlučili da stvore Nešto Drugo, pošto su Oni jedine stvari koje postoje u sobi. Ali čekajte, da li vodonik ili azot mogu išta odlučiti?

Razmislite. Večno Nešto mora da odabere da promeni stvari. Večno Nešto je večno. Ono je oduvek postojalo nezavisno od drugih. A još važnije, Ono je uvek samo postojalo. Šta to znači? To znači da se nijedan događaj ne može dogoditi bez da se Večno Nešto ne složi sa tim.

Večno Nešto je sve što postoji, tačka. Zato, jedina stvar koja postoji i koja može promeniti usamljenost Večnog Nečega je Samo Večno Nešto. Ne može biti sile van Večnog Nečega jer je Večno Nešto sve što postoji.

Zato, ako su jedan molekul vodonika i jedan molekul azota Večno Nešto, onda nijedna spoljna sila ne može da ih kontroliše. Oni su sve što postoji. Oni su jedina sila koja postoji.

Kao jedina sila koja postoji, samo Oni mogu da promene Svoju samoću. Ne postoji ništa što proizvoljno, slučajno utiče na Njih da stvore Nešto Drugo.

Nešto Drugo ne može biti stvoreno slučajno. Zašto? Jer, da bi se to dogodilo, "šansa" bi morala da nadvlada molekule vodonika i azota. Ali Oni su jedino što tamo postoji. Jedino Oni mogu učiniti sve ono što se može učiniti. "Šansa" je ono Nešto Drugo. Nešto Drugo ne može da nadvlada Večno Nešto. U stvari, u ovoj fazi Šansa čak ni ne postoji.

Ako je Šansa nešto izvan Večnog Nečega, onda ona ne postoji ukoliko nije stvorena Večnim Nečim. Ali čak i da je Šansu proizvelo Večno Nešto, Šansa bi, s obzirom da je Nešto Drugo, uvek bila neravnopravna u odnosu na Večno Nešto.

Tako, ako je Nešto Drugo stvoreno, onda je ono nastalo silom i VOLJOM Večnog Nečega. Šansa bi mogla da stvori Nešto Drugo samo kada bi bila stvorena pre Nečega Drugog. Ali samu Šansu ne može da stvori slučajnost. Nju bi morala da stvori volja Večnog Nečega.

Šta nama ovo govori uvezi naših molekula vodonika i azota? Da Oni nisu samo Večno Nešto, nego su večne osobe. Oni imaju volju. Odnosno, Oni moraju imati sposobnost da biraju. Zato su Oni lični.

Ponovo, zašto Večno Nešto mora imati sposobnost biranja? Vratite se nazad praznoj sobi u kojoj su samo molekuli vodonika i azota. Oni su Večno Nešto. Oni sami postoje u toj sobi i to čine večito.

Oni postoje potpuno nezavisno od bilo čega drugoga. Ne treba im niko da bi preživeli. Zato, ako Oni stvore Nešto Drugo, to neće biti iz nužde (kao u instiktu za preživljavanje koji vidimo kod životinja). Takođe, ako Oni stvore Nešto Drugo, to neće biti slučajno -- osim ako Oni pre toga ne stvore Šansu. Šansa jeste sila, ali su Večno Nešto (te dve molekule) jedina sila koja postoji.

Štaviše, molekuli ne mogu biti puke mašine. Mašine su izgrađene i programirane od strane neke vrste spoljne sile. Ali, ovi molekuli (Večno Nešto) su jedina sila koja postoji. Nikakva sila ne postoji van Njih.

Prema tome, ako Oni unutar sobe stvore Nešto Drugo, razlog ovog stvaranja mora biti unutar Njih samih, jer ne postoji nijedna druga sila. Ništa drugo ne postoji u sobi osim Njih.

Oni nisu prisiljeni da stvore Nešto Drugo po instiktu, slučajno, nužno ili voljom nekoga drugog. Njih niko ne kontroliše. Sve što rade, rade sa razlogom koji je u Njima samima.

Ovaj razlog isključivo može biti samo Njihova volja. Oni moraju da odaberu da stvore Nešto Drugo ili inače ništa drugo neće postojati. Oni će zauvek ostati sami u sobi, osim ako ne odluče da stvore Nešto Drugo. Oni moraju imati više nego samo silu da stvore Nešto Drugo. Oni moraju -- u nekom trenutku koji se razlikuje od svih ostalih trenutaka kada su postojali sami -- da odluče da upotrebe Svoju silu da stvore Nešto Drugo.

Ako oni nemaju volju (poput teniskih loptica o kojima smo pričali u prethodnoj studiji), onda Njihova sila nikada neće biti upotrebljena da stvori Nešto Drugo. Njihova snaga bi se samo koristila za Njihovo dalje postojanje. I njihova usamljenost bi ostala zauvek.

Večno Nešto je postojalo večito samo. Stoga, mora postojati razlog unutar Večnog Nečega da se to promeni. Ako Nešto Drugo postoji, onda ono postoji zbog Večnog Nečega, jer je Večno Nešto izabralo da okonča samoću.

Ako razloga za Nešto Drugo nije unutar Večnog Nečega, onda Nešto Drugo nikada neće postojati. Jer je Večno Nešto, u nekom trenutku, bilo sve što je postojalo.

Ali mi znamo da Nešto Drugo postoji. Zato, Večno Nešto mora imati sposobnost da odlučuje da upotrebi Svoju silu. Ono mora imati sposobnost da bira da stvori Nešto Drugo koje je van Njega samoga. Pošto ima volju1, onda je Večno Nešto lično. To znači da je Večno Nešto zapravo Večni Neko.

Ovaj Večni Neko nije kontrolisan instiktom za preživljavanje, jer Ono nema potrebe i ionako ne može prestati da postoji. Takođe, Večni Neko ne stvara Slučajem, osim ako prvo ne stvori Šansu. Šansa je sila koju mora stvoriti Večno Nešto ili u protivnom ona ne postoji. Na kraju, Večni Neko nije mašina. Ne postoji drugi, izvan Njega samoga, koji bi Ga prisilio ili programirao da bilo šta uradi.

Da bi nastavili proučavanje, pogledajte Ko 2.

 Imam pitanje ili komentar…
 Kako upoznati Boga…

Napomena: (1) " Dostojan si, Gospode, da primiš slavu i čast i silu; jer si Ti sazdao sve, i po volji Tvojoj jeste i stvoreno je." (Biblija, Otkrivenje 4:11)


PODELI:
WhatsApp Share Facebook Share Twitter Share Share by Email More