SVIĐA:  
PODELI:  

Ko2

Ovo je nastavak članka pod nazivom Ko.

Ovo je poslednji deo serije koja je započela sa člankom Da li je ikada postojao čas kada nije bilo ničega?, posle čega je usledio članak Nešto, a zatim Ko. Glavne tačke tih proučavanja bile su sledeće:

(1) Apsolutno ništa nikada nije postojalo. Da jeste, i dalje bi postojalo samo apsolutno ništa. Međutim, postoji nešto drugo . Vi, na primer.

(2) Dakle, ako apsolutno ništa nije nikada postojalo, to znači da je u svakom trenutku postojalo nešto. To nešto možemo nazvati večno nešto. To večno nešto nema ni početka ni kraja, nema nikakvih potreba koje samo ne može da ispuni, može da učini sve što je moguće učiniti, i uvek će biti superiorno naspram bilo čega što bude stvorilo.

(3) To večno nešto nije mašina, kontrolisana ili programirana od strane bilo kakve sile izvan njega samog . I večno nešto neće ništa stvoriti zato što je to neophodno, jer ono nema nikakvih potreba. Stoga, ako stvori nešto drugo, ono mora doneti odluku da to i učini. To znači da večno nešto ima volju; odnosno, ono je lično. Dakle, večno nešto zapravo mora biti večni neko (ili neki).

Nastavljajući dalje, šta mi možemo da zaključimo o večnom nešto, pored onoga što smo već izjavili? (Ovde je neophodno napraviti prelaz sa „ono“ na „On“ ili „Ona“ zato što je večno nešto ustvari večni neko. Koristićemo „On,“ ali rod nije bitan u ovoj diskusiji.)

Pošto večni neko nema nikakvih potreba koje On ne može sam sebi da ispuni, On može da opstane bez ikakve potrebe za okolinom, jer On je postojao kada nije postojalo ništa drugo osim njega. Bilo kakva okolina bila bi izvan njega, pa bi stoga morala prvo da bude stvorena. A sve što postoji je On.

Onda je veoma moguće da je večni neko uzvišen. A to znači, On može da opstane izvan vremena i prostora, pošto ga ne ograničava ni jedno ni drugo. On večno postoji, što znači da je izvan vremena. I On postoji bez ikakve potrebe za okolinom, pa je stoga izvan prostora.

Pošto je uzvišen u odnosu na vreme i prostor, moguće je da je večni neko onaj koga bismo nazvali nevidljivim. Samo ono što zauzima neki prostor je vidljivo. Ako je nešto van prostora, kako može biti vidljivo? Isto tako, večni neko je najverovatnije nevidljiv i može da opstane bez ikakve potrebe za nekim telom ili oblikom.

Samo radi diskusije, recimo da večni neko odlučuje da stvori nešto drugo – odnosno, nekog drugog. Večni neko donosi odluku da stvori nekog drugog koji je nalik njemu u nekim stvarima. Kao i On, neko drugi će imati samosvest, što je neophodan aspekat posedovanja volje. Dakle neko drugi je svoja ličnost i ima volju.

Šta možemo da utvrdimo u vezi nekog drugog? Da li će ovaj neko drugi biti izvan vremena? Ne, zato što neko drugi nije postojao večno. Neko drugi bi imao početak, a time bi bio vezan za vreme.

Setimo se da će što god večni neko stvori biti inferiorno u pogledu na vreme i prostor. To se ne može ni na koji način izbeći. Dakle, čak i ako bi neko drugi postojao zauvek u budućnosti, on će i dalje imati početak u vremenu. Zapravo, njegova vremenska linija bi se nalazila u okviru (beskrajne) vremenske linije večnog neko .

Šta je sa prostorom? Da li će neko drugi biti ograničen prostorom? Da. Samo večni neko može da postoji bez ikakve vrste okoline. Večni neko će trebati okolinu u kojoj će postojati, ali šta bi to bilo? Razmislite o prostoru kao o vremenu. Neko drugi postoji u okviru vremenske linije večnog neko. Na sličan način, neko drugi će postojati u okviru „prostorne linije“ večnog neko.

Večni neko prevazilazi prostor. Stoga, baš kao što je On svuda u vremenu, On može biti i svuda u prostoru. Dakle, neko drugi je stvoren, on će postojati u okviru vremena i prostora večnog neko .

Dakle sada imamo večnog neko i nekog drugog, ali tu postoji problem. Neko drugi ne može da vidi i večnog neko , zato što večni neko prevazilazi prostor. On ne zauzima deo prostora.

Dakle neko drugi može da opazi večnog neko . Šta onda večni neko čini ako želi da ga neko drugi opazi? On mora da se "ne uzvisi.“ Neka vrsta „spuštanja“ je neophodna. Da li je to moguće?

Zapamtite, sve što je moguće učiniti večni neko može učiniti. Za njega je moguće da učini da ga neko drugi opazi, odnosno, da se „ne uzvisi.“ Kako?

Opažamo prisustvo drugih u našem svetu kroz gledanje, miris, dodir, ukus, slušanje. Ako bi večni neko dao nekom drugom sposobnost da ga vidi ili čuje, na primer, onda bi večni neko mogao (1) da se pojavi u vidljivom obliku, (2) da razgovara sa nekim drugim, ili (3) da radi i jedno i drugo istovremeno. to bi bili načini "neuzvisivanja" kako bi neko drugi mogao da opazi večnog neko.

Zapamtite, neko drugi je stvoren. Stoga, neko drugi jeste ograničen vremenom i prostorom. Kakve god da je građe (prirode), mogao bi se opaziti u vremenu i prostoru. Dakle, sve što bi večni neko trebao da učini jeste da preuzme onaj oblik koji je dao nekom drugom. To je jedan način na koji bi sebe mogao učiniti zapaženim.

Međutim, evo pitanja: ako bi se večni neko "ne uzvisio“ kako bi bio opažen, da li je to ceo večni neko? Ne! Postojalo bi onaj deo njega koji On nije obznanio. Iako On može da otkrije dosta o sebi, On u potpunosti – odnosno, On u svojoj uzvišenosti – ne može biti u potpunosti spoznat ili shvaćen od strane nekog drugog.

Interesantno je, da je scenario koji smo gore naveli upravo ono što vidimo u Bibliji. Mi smo nalik nekom drugom. Mi smo ograničeni vremenom i prostorom. Bog, međutim, je večni neko. I on je svoju „neuzvišenost“ pokazao u osobi Isusa Hrista. Da biste više saznali o tome, vidite dalje...

1. Bog je večni neko. On je oduvek postojao i tako će i nastaviti.

“Pre nego se gore rodiše i sazda se zemlja i vasiljena, i od veka do veka, Ti si Bog.” (Psalmi 90:2)

“Ne znaš li? Nisi li čuo da Bog večni Gospod, koji je stvorio krajeve zemaljske, ne sustaje niti se utruđuje? Razumu Njegovom nema mere.” (Isaija 40:28)

„Ovako govori Gospod Car Izrailjev i Izbavitelj njegov, Gospod nad vojskama: ja sam prvi i ja sam poslednji, i osim mene nema Boga.” (Isaija 44:6)

„A Gospod je pravi Bog, Bog živi i car večni.” (Jeremija 10:10)

„Istinu vam kažem,“ reče Isus, „pre nego što se Avraam rodio, Ja jesam!“ (Evanđelje po Jovanu 8:58)

„Isus Hristos je isti i juče i danas i doveka.“ (Poslanica Jevrejima 13:8)

„„Ja sam Alfa i Omega, „ kaže Gospod Bog, koji jeste, koji je bio i koji dolazi, Svedržitelj.““ (Otkrivenje 1:8)

„Ja sam Alfa i Omega, Prvi i Poslednji, Početak i Kraj.“ (Otkrivenje 22:13)

2. Bog je nevidljiv.

„Boga niko nikad nije video. Jedinorođeni Bog, koji je u Očevom krilu – on ga je objavio.“ (Evanđelje po Jovanu 1:18)

“Bog je duh.“ (Evanđelje po Jovanu 4:24)

„A Caru večnosti, besmrtnome, nevidljivome, jedinome Bogu, čast i slava doveka.“ (Prva poslanica Timoteju 1:17)

„Njega će u pravo vreme pokazati blaženi i jedini Vladar, Car careva i Gospodar gospodara, koji je jedini besmrtan, koji prebiva u nedostupnoj svetlosti, koga niko od ljudi nije video niti može da ga vidi. (Prva poslanica Timoteju 6:15-16)

3. Bog može da bude svuda, a ipak Bog je još uvek drugačiji od nas.

Kuda bih otišao od duha Tvog, i od lica Tvog kuda bih pobegao? Da izađem na nebo, Ti si onde. Da siđem u pakao, onde si.” (Psalmi 139:7-8)

„Bog koji je stvorio svet i sve u njemu, Gospodar je neba i zemlje, i on ne prebiva u hramovima sagrađenima rukom, niti ga ljudske ruke poslužuju, kao da mu je nešto potrebno. Jer, on je taj koji svima daje život i dah i sve drugo. Od jednog čoveka stvorio je sve narode da se nasele po svoj zemlji, odredivši vremena i međe njihovog naseljavanja, da traže Boga, ne bi li ga nekako napipali i našli, iako on nije daleko ni od jednog od nas.“ (Dela apostolska 17:24-27)

4. Sve što je moguće učiniti, Bog može da učini.

“Ima li šta teško Gospodu?” (Postanak 18:14)

„Bog je naš na nebesima, tvori sve što hoće. " (Psalmi 115:3)

“Jer sam ja Bog, i nema drugog Boga, i niko nije kao ja , koji od početka javljam kraj i izdaleka šta još nije bilo; koji kažem: namera moja stoji i učiniću sve što mi je volja.” (Isaija 46:10)

„Bogu je sve moguće.“ (Evanđelje po Mateju 19:26)

„Jer Bogu ništa nije nemoguće.“ (Evanđelje po Luki 1:37)

5. Moguće je za Boga da se „ne uzvisi.“ On sebe može da otkrije tako što će uzeti ljudski oblik.

„U početku je bila Reč, i Reč je bila kod Boga, i Reč je bila Bog.... Reč je postala telo i nastanila se među nama.“ (Evanđelje po Jovanu 1:1, 1:14)

„Ono što je bilo od početka, što smo čuli, što smo svojim očima videli, što smo posmatrali i što smo svojim rukama opipali, to objavljujemo o Reči života. Život se pojavio, i mi smo ga videli, i svedočimo za njega, i objavljujemo vam večni život, koji je bio kod Oca i koji nam se pokazao.“ (Prva poslanica Jovanova 1:1-2)

„On (Isus Hrist) je slika nevidljivoga Boga, Prvorođeni nad svim što je stvoreno. Jer, njime je stvoreno sve što je na nebesima i na zemlji, vidljivo i nevidljivo – bilo prestola, bilo gospodstva, bilo poglavarstva, bilo vlasti – sve je kroz njega i za njega stvoreno.“ (Poslanica Kološanima 1:15-16)

„On je odsjaj Božije slave i pravi odraz njegovog bića.“ (Poslanica Jevrejima 1:3)

„Razmišljajte isto kao i Hristos Isus: On, koji je u Božijem obličju, nije smatrao plenom svoju jednakost s Bogom, nego je samoga sebe učinio ništavnim uzevši obličje sluge, postavši sličan ljudima. I kad je po spoljašnosti postao sličan čoveku, ponizio je samoga sebe postavši poslušan do smrti, i to smrti na krstu.“ (Poslanica Filipljanima 2:5-8)

6. Kad se Bog "ne uzvisi,“ to nije On u celini, a ipak to je On.

„Otac je veći od mene.“ (Evanđelje po Jovanu 14:28)

„Ja i Otac smo jedno.“ (Evanđelje po Jovanu 10:30)

„Ko je video mene, video je Oca.“ (Evanđelje po Jovanu 14:9)


Da li biste želeli da upoznate ovog Boga? Ako želite, saznajte kako...

 Imam pitanje…
 Kako započeti odnos sa Bogom…
PODELI:  

TOP