×
TRAŽI
StudentskiKutak.com
istraživanje pitanja
 o životu i Bogu
Božije postojanje

Nešto

Ovo je nastavak za Da li je ikada postojao čas kada nije bilo ničega?

WhatsApp Share Facebook Share Twitter Share Share by Email More PDF

Da je ikada bilo Apsolutno Ništa, onda bi još i danas bilo Apsolutno ništa. Pošto postoji nešto (ti, na primer) to znači da Apsolutno Ništa nikada nije postojalo. Da je ikada to postojalo, vi ne biste bili tu i čitali ovo. Apsolutno Ništa bi još uvek bilo ovde.

Znači, nikada nije bilo da je Apsolutno Ništa postojalo. Prema tome, uvek je postojalo nešto. Ali šta? Ako se vratimo na sam početak, šta je to Nešto koje je moralo postojati? Da li je bilo više od jednog Nečega ili samo jedno? I kako je to izgledalo, sudeći po onome što danas postoji?

Prvo da istražimo pitanje količine. Hajde da se ponovo setimo naše velike, mračne, zapečaćene sobe. Zamislimo da ima u njoj deset teniskih loptica. Koliko god daleko da odemo u prošlost, tamo bi bilo samo ovo: deset teniskih loptica.

Šta se dalje dešava? Hajde da kažemo da čekamo jednu celu godine. Šta je u sobi? Još uvek samo deset teniskih loptica, zar ne? Jer ne postoji neka druga sila. I mi znamo da deset teniskih loptica--koliko god vremena prošlo--ne mogu da se namnože. Ili bilo šta drugo po tom pitanju.

Važi, šta bi bilo da je za početak u sobi bilo šest teniskih loptica? Da li bi to promenilo situaciju? Ne baš. Pa dobro, šta da je bilo milion teniskih loptica? Još uvek nema promene. Sve što imamo u toj sobi su teniske loptice, bez obzira na njihov broj.

Ono što smo otkrili je da nije u pitanju količina. Ako se vratimo na sam početak svih stvari, količina tog Nečega koje je moralo postojati nije važno. Ili jeste?

Sklonimo teniske loptice. Sada je u sobi jedna kokoška. I čekamo godinu dana. Šta je u sobi? Samo ta jedna kokoška, zar ne? Ali šta ako bismo krenuli sa jednom kokoškom i jednim petlom u sobi? Sada sačekamo godinu dana, i šta bismo imali? Gomilu pilića!

Znači, važna je količina, AKO su u sobi najmanje dve stvari koje mogu proizvesti treću stvar. Kokoška + petao = pile. Ali količina nije bitna ako govorimo o najmanje dve stvari koje ne mogu da proizvedu treću stvar. Teniska lopta + fudbalska lopta = ništa.

Dakle, pitanje nije toliko količina nego kvalitet. Kakve osobine ima to Nešto? Može li to da stvori druge stvari?

Vratimo se našim kokoškama, ali budimo veoma precizni, jer takvo nešto bi bio slučaj na samom, samom početku. Imamo kokošku i petla u sobi. Oni su u različitim delovima sobe, stavljene u ništavilo. Da li će produkovati druge kokoške?

Ne. Zašto? Jer nema okruženja da stupe u akciju. U sobi nema ništa drugo osim kokoške i petla. Nema vazduha da udišu ili da lete, nema tla da hodaju, nema hrane za život. Oni ne mogu da jedu, hodaju, lete ili dišu. Njihovo okruženje je potpuna ništavnost.

Dakle, kokoške ispadaju iz igre. Kokoške ne mogu postojati ili se reprodukovati bez određene vrste okruženja. Sa okruženjem, oni mogu stvarati piliće. A u okruženju koje utiče na njih, možda bi se mogle - iako se čini apsurdnim - vremenom promeniti u drugu vrstu. Nešto poput vidre ili žirafe.

Znači, imamo sobu bez okruženja. Zato nam treba Nešto što može da postoji bez okruženja. Nešto čemu ne treba vazduh, hrana ili voda da bi postojalo. To diskvalifikuje sva trenutno živa bića na ovoj zemlji.

Pa, šta je onda sa neživim stvarima? Oni ne zahtevaju okruženje, to je istina. Ali onda smo u istoj neprilici u kojoj smo bili sa teniskim lopticama. Neživa materja ne reprodukuje ništa. Recimo, umesto deset teniskih loptica vi bi imali trilion molekula vodonika. Šta bi se onda desilo? Vremenom, vi biste i na dalje imali trilion molekula vodonika, i ništa više.

Dok pričamo o neživoj materji, razmotrimo i šta je potrebno da bi ona postojala. Da li ste čuli za Superkolajder (Super Collider)? Pre nekoliko godina je vlada započela eksperiment za stvaranje materje. Superkolajder je bio kilometrima i kilometrima u podzemnom tunelu kroz koji bi atomi prolazili nadzvučnom brzinom i onda bi se međusobno sudarale, kako bi stvorile sićušne čestice. Sve to za najsitnije deliće materje mikroskopske veličine.

Šta nam to govori? Da naša ilustracija sa deset teniskih loptica nije ni izbliza tako laka kao što zvuči. Bila bi potrebna NEVEROVATNO velika količina energije samo da bi se iz ničega proizvela jedna jedina teniska loptica. I sve što imamo je ništa. U sobi nema apsolutno ništa.

I tu smo gde smo. To Nešto koje postoji od samog početka mora biti u stanju da egzistira bez zavisnosti od bilo čega drugoga. Ono mara biti totalno i potpuno samodovoljno. Jer je Ono bilo samo na samom početku. I Ono nije zahtevalo okruženje u kojem bi egzistiralo.

Drugo, to Nešto koje postoji od samog početka mora imati sposobnost da proizvede nešto drugo nego što je On sam. Jer, da ne može, onda bi to Nešto bilo sve što danas postoji. Ali danas postoji Nešto Drugo. Na primer, ti.

Treće, da bi se stvorilo Nešto Drugo -- iz ničega -- to zahteva neverovatnu količinu sile. Znači, to Nešto mora imati veliku silu na raspolaganju. Ako su nam potrebni kilometri i kilometri hodnika i najveća energija koju možemo upregnuti, samo da bi proizveli najsitniju česticu, kolika bi sila bila potrebna da se proizvede materja u svemiru?

Vratimo se našoj sobi. Hajde da kažemo da imamo veoma posebnu tenisku lopticu u njoj. Ona može da proizvede druge teniske loptice. Ima dovoljnu silu i energiju. I potpuno je samodovoljna, i ništa drugo joj ne treba da bi postojala, jer Ona je sve što postoji u ovoj sobi. Ona, ova jedna jedina teniska loptica, je Večno Nešto.

Hajde da kažemo da ova teniska loptica stvara drugu tenisku lopticu. Koja će od njih dve biti veća, recimo, u odnosu na VREME? Loptica br.1. Ona je to Večno Nešto. Ona je oduvek postojala. Dok je loptica br.2 nastala kada ju je stvorila loptica br.1. Znači, u donosu na vreme, jedna loptica je konačna a druga beskonačna.

U odnosu na SILU, koja od ove dve je veća? Ponovo, loptica br.1. Ona ima sposobnost da iz ničega stvori lopticu br.2 -- što takođe znači da ona ima sposobnost da neproizvede (uništi) lopticu br.2. Dakle, loptica br.1 ima daleko veću moć od loptice br.2. U stvari, loptica br.2, za samo svoje postojanje, u svakom trenutku zavisi od loptice br.1.

Ali, vi kažete, da šta ako je loptica br.1 podelila deo svoje moći sa lopticom br.2 -- dovoljno sile da uništi lopticu br.1? Onda bi loptica br.2 bila veća, jer bi loptica br.1 prestala da postoji, zar ne?

Ali ima problem sa ovim. Čak i da je loptica br.1 podelila deo svoje sile sa lopticom br.2, to bi još uvek bila sila koja potiče od loptice br.1. Onda nastaje pitanje: da li bi loptica br. 1 mogla da upotrebi sopstvenu silu da uništi samu sebe? Ne. Kao prvo, da bi upotrebila svoju silu, loptica br.1 mora prvo da postoji.

Drugo, loptica br.1 je tako moćna da sve što se može stvoriti, samo loptica br.1 može stvoriti. Ali nije moguće da loptica br.1 prestane da postoji, stoga to ne bi mogla ostvariti sve ovo.

Loptica br.1 ne može biti neproizvedena, jer loptica br.1 nikada i nije proizvedena. Loptica br.1 je oduvek postojala. Ona je ono Večno Nešto. Kao takva, ona je postojanje. Ona je život, i to večan. Jer da bi loptica br.1 mogla biti uništena, onda bi trebalo da postoji nešto veće od nje. Ali ništa nije veće od loptice br.1, niti ikada može biti. Ona postoji bez potrebe za bilo čim drugim. Zato ona ne može da se promeni pod uticajem nekih spoljnih sila. Ona nema kraj, jer nema ni početak. To je tako kako je, i to se ne može promeniti. Ona ne može prestati da postoji, jer BITISANJE je u samoj njenoj prirodi. U tom smislu, ona je nedodirljiva.

Ono što vidimo je: to Nešto što postoji od samoga početka će uvek biti veće od onoga Nečega Drugog kojeg je onaj prvi stvorio. To Nešto postoji samo od sebe. A ono Nešto Drugo ima potrebu za ono Nešto da bi postojalo. Stoga je neravnopravno sa onim Nešto, i uvek će biti tako, jer Večno Nešto nema potrebu za drugim.

To Nešto je možda sposobno da stvori Nešto Drugo koje je na neki način slično Njemu, ali -- bez obzira -- Nešto Drugačije će uvek biti u nečemu nenalik Njemu. To Večno Nešto će uvek biti starije i veće u odnosu na silu. Prema tome, Večno Nešto ne može da stvori "kopiju" jednaku Sebi. Samo Ono samo je oduvek postojalo. Samo Ono može egzistirati samo, nezavisno od drugoga.

Želiš da više istražiš o Večnom Nečemu? Pogledaj Ko.

 Imam pitanje ili komentar…
 Kako upoznati Boga…

PODELI:
WhatsApp Share Facebook Share Twitter Share Share by Email More