SVIĐA:  
PODELI:  

Nešto

Ovo je nastavak članka Da li je ikada postojao čas kada nije bilo ničega?

Ako je ikada postojalo apsolutno ništa, i dalje bi bilo apsolutno ništa do dan danas! Pošto postoji nešto (Vi, na primer), to znači da apsolutno ništa nije nikada postojalo. Jer da jeste, Vi ne biste sada bili ovde da ovo čitate. Apsolutno ništa bi i dalje bilo tu.

Dakle ni u jednom trenutk apsolutno ništa nije postojalo. Stoga, oduvek je postojalo nešto. Ali šta? Ako se vratimo na sam početak, šta je bilo to nešto što je moralo da postoji? Da li je bilo više od jednog nešto, ili samo jedno? I kakvo je bilo, sudeći po onome što postoji danas?

Hajde prvo da istražimo pitanje kvantiteta. Hajde da se ponovo prisetimo naše velike, potpuno mračne, zapečaćene sobe. Zamislite da je bilo deset loptica za tenis u toj sobi. Koliko god možemo da se vratimo nazad u vremenu, postojalo je samo ovo: deset loptica za tenis.

Šta se zatim dešava? Recimo da čekamo čitavu godinu dana. Šta se nalazi u sobi? Još uvek deset loptica za tenis, zar ne? Zato što ne postoji više nikakva druga sila. A mi znamo da deset običnih loptica za tenis – bez obzira koliko vremena prošlo – ne mogu da izlegu nove loptice. Ili bilo šta drugo.

Dobro, šta ako je na početku bilo šest loptica za tenis u sobi? Da li bi to promenilo situaciju? Ne, ne baš. Dobro onda, šta da je bilo milion loptica za tenis? Ništa se i dalje ne bi promenilo. Sve što imamo u sobi su loptice za tenis, bez obzira koliko ih ima.

Ono što shvatamo je da nije u pitanju kvantitet. Ako se vratimo na sam početak svih stvari, kvantitet tog nečeg koji je morao da postoji nije ono što je važno. Ili možda jeste?

Uklonimo loptice za tenis. Sada se u sobi nalazi pile. Onda čekamo godinu dana. Šta se nalazi u sobi? Samo jedno pile, zar ne? Ali šta ako bismo započeli sa jednom kokoškom i jednim petlom u sobi? Onda čekamo godinu dana, i šta dobijamo? Još gomilu pilića!

Dakle kvantitet jeste važan, AKO se u sobi nalaze barem dve stvari koje mogu da proizvedu treću stvar. Kokoška + petao = pile. Međutim, kvantitet nije važan ako govorimo o minimum dve stvari koje ne mogu da proizvedu treću. Loptica za tenis + lopta za fudbal = ništa.

Dakle stvar nije u kvantitetu koliko je u kvalitetu. Kakve kvalitete poseduje to nešto? Da li može da stvori neke druge stvari?

Hajde da se vratimo na naše piliće, ali da budemo veoma precizni, zato što bi takav slučaj bio na samom početku. Imamo kokošku i petla u sobi. Oni se nalaze u različitim delovima sobe, održavaju se ni u čemu. Da li će oni proizvoditi druge piliće?

Ne. Zašto? Zato što nemaju nikakvu okolinu u kojoj bi se kretali. U sobi nema ničega osim kokoške i petla. Nema vazduha za disanje ili letenje, nema zemlje po kojoj bi hodali, nemaju od čega da žive. Oni ne mogu da jedu, hodaju, lete niti dišu. Njihova okolina je jedno veliko ništa.

Dakle pilići otpadaju. Pilići ne mogu da opstanu niti da se reprodukuju bez neke vrste okoline. Uz okolinu, oni mogu da se razmnožavaju i daju druge piliće. Sa okolinom koja utiče na njih, možda bi oni mogli – iako deluje apsurdno – da se promene u neku drugu vrstu pilića tokom vremena. U nešto poput vidre ili žirafe.

Dakle imamo sobu bez bilo kakve okoline. Dakle, potrebno nam je nešto što može da opstane bez ikakve okoline. Nešto čemu nije potreban vazduh, hrana ili voda da bi opstalo. Time je diskvalifikovano svako živo biće na zemlji u ovom trenutku.

Dobro, onda, šta je sa neživim stvarima? Njima nije potrebna okolina, to je tačno. Međutim, onda se ponovo vraćamo u istu nevolju u kojoj smo bili sa lopticama za tenis. Neživa materija ne može da stvori ništa. Recimo da, umesto deset loptica za tenis, imate trilion molekula vodonika. Šta se zatim dešava? Tokom vremena, i dalje ćemo imati trilion molekula vodonika, i ništa više.

Dok govorimo o neživim materijama, razmotrimo takođe šta je potrebno da bi tako nešto postojalo. Da li ste ikada čuli za Supersudarač? Pre više godina, američka vlada je započela eksperiment stvaranja materije. Supersudarač je bio kilometrima i kilometrima dugačak podzemni tunel kojim bi atomi putovali supersoničnom brzinom a zatim se sudarali jedan o drugi, kako bi stvorili malene čestice. Sve to zarad majušnih, mikroskopskih delića materije.

Šta nam to govori? Da naša ilustracija o deset loptica za tenis nije ni približno lagana kao što zvuči. Bila bi potrebna ZAPANJUJUĆA količina energije da bi se proizvela samo jedna loptica za tenis ni iz čega. A mi jedino što imamo je ništa. U sobi se ne nalazi apsolutno ništa.

Mi se, dakle, ovde nalazimo. To nešto što je postojalo u početku moralo je da bude u mogućnosti da opstane nezavisno od bilo čega drugog. To mora biti nešto u potpunosti dovoljno samom sebi. Zato što je bilo samo na početku. I nije mu bila potrebna nikakva okolina u okviru koje bi opstao.

Drugo, to nešto što je postojalo na samom početku mora imati sposobnost da stvori nešto drugo osim samog sebe. Jer, kada to ne bi imalo tu sposobnost, onda bi to nešto bilo jedino što bi postojalo i danas. Međutim, i nešto drugo postoji danas. Vi, na primer.

Treće, da bi se stvorilo nešto drugo – ni iz čega – potrebna je ogromna moć. Dakle, to nešto mora imati veliku moć na raspolaganju. Ako su nam potrebni kilometri i kilometri tunela i najveća energija koju možemo da sakupimo, samo da bismo stvorili najmanju česticu, koliko bi nam sile bilo potrebno da stvorimo materiju u svemiru?

Da se vratimo u našu sobu. Recimo da imamo veoma specijalnu lopticu za tenis u sobi. Ona može da stvara druge teniske loptice. Ima toliku moć i energiju. I u potpunosti je dovoljna samoj sebi, ne trebajući ništa drugo da bi opstala, jer ona je sve što postoji. Ona, ova jedna teniska loptica, je to večno nešto.

Recimo da ta loptica za tenis stvara druge teniske loptice. Koja od njih dve bi bila veća, recimo, s obzirom na VREME? Loptica br.1. To je ono večno nešto. Ona je oduvek postojala. Loptica br.2, međutim, je nastala onda kada je Loptica br.1 stvorila. Dakle, jedna loptica je ograničena u pogledu na vreme, a druga je neograničena.

Koja od njih dve bi bila veća gledajući na MOĆ? Da ponovimo, Loptica br.1 ima sposobnost da stvori Lopticu br.2 ni iz čega – što takođe znači da ima sposobnost da rastvori (uništi) Lopticu br.2. Dakle, Loptica br.1 ima mnogo veću moć od Loptice br.2. Zapravo, u svakom trenutku, Loptica br.2 mora da zavisi od Loptice br.1 za svoj opstanak.

Međutim, vi kažete, šta ako Loptica br.1 podeli malo svoje moći sa Lopticom br.2 – dovoljno moći da uništi Lopticu br.1? Onda bi Loptica br.2 bila veća, jer Loptica br.1 bi prestala da postoji, zar ne?

Postoji problem kod ovakve teorije. Ako bi Loptica br.1 podelila deo svoje moći sa Lopticom br.2, to bi i dalje bila moć Loptice br.1. Pitanje zatim postaje: da li bi Loptica br.1 koristila svoju moć da uništi samu sebe? Ne. Pre svega, da bi koristila svoju moć, Loptica br.1 mora da postoji.

Drugo, Loptica br.1 je toliko moćna da šta god može da se učini, može se učiniti jedino kroz Lopticu br.1. Ipak, nije moguće da Loptica br.1 prestane da postoji, tako da ovo ne može da ostvari.

Loptica br.1 ne može biti rastvorena, jer Loptica br.1 nikada nije ni bila stvorena. Loptica br.1 je oduvek postojala. To je ono večno nešto. Kao takva, ona je postojanje. Ona je život, beskrajan život. Da bi Loptica br.1 bila uništena, moralo bi da postoji nešto veće. Međutim, ništa nije veće od Loptice br.1, niti će ikada biti. Ona postoji bez potrebe za bilo čim drugim. Ona, stoga, ne može biti promenjena nikakvom spoljašnjom silom. Ona ne može imati kraj, zato što nije imala ni početak. Ona je takva kakva je, i ne može biti promenjena. Ona ne može da prestane da postoji, jer POSTOJANJE je njena sušta priroda. U tom smislu, ona je nedodirljiva.

Ono što vidimo je sledeće: Nešto sa samog početka će uvek biti veće od nečeg drugog koje je stvoreno. To nešto opstaje samo od sebe. Nečemu drugom, ipak, je potrebno to nešto da bi opstalo. Dakle, nešto drugo ima potrebe. Ono je, stoga, inferiorno prema tom nečemu, i uvek će biti tako, jer to večno nešto nema nikakve potrebe od drugih.

To nešto može da stvori nešto drugo koje mu je nalik u nekim stvarima, ali – bez obzira na sve – nešto drugo će se uvek razlikovati u svim ostalim stvarima. To večno nešto će uvek biti veće gledajući na vreme i moć. Stoga, to večno nešto ne može da stvori nešto potpuno jednako samom sebi. Ona je oduvek postojala. Ono samo može da postoji nezavisno od drugih.

Da li želite da saznate više o tom večnom nečemu? Pročitajte Ko.

 Imam pitanje…
 Kako započeti odnos sa Bogom…
PODELI:  

TOP