×
TRAŽI
StudentskiKutak.com
istraživanje pitanja
 o životu i Bogu
Božije postojanje

Kako je ateista našao Boga

Lični iskaz jednog ateiste koji je bio ubeđen da uopšte ne potoji bog, i koje su je činjenice odvele do Boga.

WhatsApp Share Facebook Share Twitter Share Share by Email More PDF

Autor: Marilyn Adamson

Religiozni ljudi su mi delovali iznervirano mojim pitanjem: "Kako znaš da Bog postoji?"

Verovatno su se pitali uvezi mojih motiva. Ili možda nisu imali pojma kako da mi odgovore. Većina njihovih odgovora je bila: "Pa, jednostavno znaš."

Nisam pokušavala da budem "teška". Ali ja zacelo nisam "jednostavno znala". I nadala sam se da neko zna!

Posle više meseci od tada, pomislila sam: "Evo ljudi koji kažu da veruju u Boga, ali niko od njih ne zna zašto!" To je bilo kao naučiti istinu o Deda Mrazu. Izgledalo je očigledno da je Bog bio potpuno izmišljen. Možda je nekima bilo potrebno da veruju u Boga ali je bilo jasno da nema dokaza. Nema objektivnog dokaznog materjala. Došla sam do najočiglednijeg zaključka...zapravo Bog ne postoji.

Godinama sam se držala ovog mišljenja, ne očekujući da će se on ikada promeniti. Ali onda sam srela nekoga ko je izazvao u meni da postanem zainteresovana za mogućnost postojanja Boga. Ona je bila brižna, ljubazna i veoma inteligentna. Smetalo mi je kako neko tako inteligentan može verovati u Boga.

Ona je pričala o Bogu kao da je On njen najbolji prijatelj. Bila je uverena da je On dubinski voli. Dobro sam poznavala njen život. Ona bi svaku brigu odnela Bogu, verujući Mu da će On to rešiti ili se na neki način pobrinuti za nju. Sasvim iskreno bi mi rekla, da se ona samo molila da Bog deluje uvezi njenih briga. Više od godinu dana sam redovno viđala ono što su izgledali kao odgovori na njene molitve. Posmatrala sam njen život kroz bezbroj okolnosti, i njena vera u Boga je bila nepokolebljiva.

Tako da sam, sa jedne strane, želela da verujem u Boga, jer sam se divila njenom životu i njenoj ljubavi za druge. Ali nisam mogla verovati u nešto što se protivilo mom intelektu i mom razumu. Bog nije postojao. Lepa je to ideja, ali ništa više od toga. Naša želja da nešto bude istina, je ne čini istinom.

Tokom ovog vremena sam razvila lično izgrađenu filozofiju.

Probala sam nešto, što nisam sigurna da su baš mnogi probali. Svakih narednih nekoliko nedelja sam proučavala specifičan pristup životu raznih filozofa... Nietzsche, Hume, Dostoevsky, Sartre, Plato, itd., i onda sam to pokušala ugraditi u svoj sopstveni život. Tragala sam za savršenom životnom filozofijom koja daje dobre rezultate. Iznova i iznova sam otkrila da su ili njihove filozofije bile falične ili su bile previše nepraktične da se ispune. Ali sam nastavila tragati.

Izazivala sam svoju prijateljicu sa svim pitanjima koja su mi padala na pamet. Imala sam običaj ispisivati pitanja do kasno u noć. Ovo je trajalo više od godinu dana. Jedan dan mi je pružila knjigu1 koja je ukratko odgovarala na pitanja poput, ima li Boga; da li je Isus Bog; o Bibliji. U njoj su se prikazivale činjenice. Bez komentara u stilu "ti moraš verovati".

Videla sam neke dokaze za Boga koja su bila i činjenična i logična. Delovi koji su specifično bili ubedljivi za mene su svojstva vode i položaj Zemlje u odnosu na Sunce. Sve je to bilo previše savršeno dizajnirano i sastavljeno. Moja vera u "ništa iza svega" je izgledala slabija nego mogućnost postojanja Boga.

I onda sam naišla na situaciju koja je u potpunosti izazvala moju tadašnju filozofiju života. Ono u šta sam stavljala svoju veru se dokazalo kao potpuno nedovoljno. Šokiralo me je da vidim da sam bila sa gubitkom jednog pristupa životu koji je bio potpuno pouzdan. Međutim, situacija se sama rešila i ja sam krenula dalje. Imam prilično stabilnu ličnost. Tokom života se nikada nisam osećala stvarno "u bedari". Bez tekućih kriza. Bez velikih praznina ili borbi. I naravno, nisam se osećala krivom za bilo šta.

Ali koncept Boga je bilo nešto što nisam mogla izbaciti iz glave…da li je On tu negde? da li postoji? možda postoji Bog…

Jedno veče sam ponovo razgovarala sa prijateljicom, i ona je znala da imam sve informacije koje su mi bile trebale. Znala je da mi ponestaju pitanja. A ipak sam još uvek pokušavala da vodim debatu. U jednom jasnom, naglom trenutku, ona se okrenula prema meni i rekla: "Znaš šta, ja ne mogu da se odlučim umesto tebe, a Bog neće čekati zauvek."

Odmah sam znala da je u pravu. Poigravala sam se sa veoma važnom odlukom. Tako da sam otišla kući i odlučila da ću doneti odluku. Ili ću zamoliti Boga da dođe u moj život, ili ću da zatvorim zauvek ovu temu i nikada više ne dozvoliti sebi da razmatram mogućnost postojanja Boga. Umorila sam se da se bavim oko ove odluke. Umorila sam se da razmišljam o njoj. Tako da sam u narednih tri ili četiri sata pregledala sve što sam čitala i posmatrala. Sve sam to "izvagala".

Neke činjenice koje su me ubedile su se pojavile u ovom članku: "Ima li Boga?" Brzina obrade informacije u mozgu i njegova sposobnost filtriranja informacija. Sposobnost ljudskog oka da razlikuje sedam miliona boja i da barata istovremeno sa 1.5 miliona poruka. 3 milijarde DNK hemikalija u svakoj pojedinoj ćeliji, koje se ponašaju kao kompjuterski program. Početak svemira i još mnogo toga.

Ovo su naučne činjenice koje nisam mogla odbaciti filozofskom rečitošću. Takva preciznost i zamršena međuzavisnost su činile nelogičnim da se sve to stavi pod slučajnost. Takođe, istorijski dokazi o Isusu i pouzdanost Biblije su dalje ukazivali na ovaj najracionalniji zaključak: Bog, inteligentna i dobro informisana sila beskrajno veća od nas samih, da, postoji. To se više nije moglo poricati.

Onda je došla na red druga odluka koju sam trebala da donesem. Znala sam da moram da delujem zbog tog zaključka.

Samo intelektualno zaključiti da Bog postoji je bio previše slabašan put. To bi bilo kao odlučiti...da avioni postoje. Vera u postojanje aviona ne znači ništa. Ipak, kada morate negde da stignete i avion je jedini način, onda morate odlučiti da delujete i da zapravo uđete u taj avion.

Trebala sam doneti odluku da zapravo govorim Bogu. Trebala sam da Ga zamolim da dođe u moj život.

Nakon nekoliko sati razmišljanja oslovila sam Boga: "Ok pobedio si. Molim Te uđi u moj život, i možeš da činiš sa njim šta god želiš." (Bilo mi je razumno, da pošto Bog postoji, On ima svako pravo da utiče i upravlja mojim životom, ako to želi.)

Sledeće jutro sam i na dalje imala tonu pitanja, ali su sada ona bila vezana za Boga. Osećala sam da sam uradila tek prvi korak i sada sam želela da upoznam ovog Boga u koga sam sada verovala. Kako Bog gleda na naše živote? Šta ceni? Šta želi da saznam o Njemu?

Kako sam čitala Bibliju izgledalo je kao da mi Bog piše o tome ko je On i kako je On gledao na ovo moje zajedništvo sa Njim. Bilo je neverovatno. Ono što me je stvarno iznenadilo, je kako često govorio o Svojoj ljubavi. Nisam to očekivala. U mom umu, ja sam jednostavno priznala Božije postojanje. To je bio logični zaključak da Bog postoji. Nisam imala očekivanja od Njega, ali kako sam čitala Bibliju, On je odabrao da mi saopšti Svoju ljubav prema meni. To je bilo iznenađenje.

E sada, moja osnovna, skeptična priroda je još uvek bila tamo. Prvih nekoliko meseci ili čak godinu dana, sam se pitala: "Da li ja zaista verujem u Boga? I zašto verujem?" I ja bih se metodično osvrtala na pet objektivnih razloga zašto sam poverovala da Bog postoji. "Pa, zbog Zemljine udaljenosti od Sunca, zbog svojstva vode, zbog..." Tako da se moja "vera" nije oslanjala na osećanja, nego na činjenice, razloge.

Za mene je to kao temelj jedne zgrade. Činjenice/razlozi su podržavali moju veru. To je kao kada se neki voze preko Golden Gate mosta. Oni mogu da osećaju šta god žele vezano za most. Ali su konstrukcuja/dizajn/materjali samoga mosta to što im daje da bezbedno pređu sa jednog kraja na drugi. Na isti način, objektivno postojanje Boga--logički, istorijski, naučni razlozi da verujem u Njegovo postojanje--su mi bili važni. Ima ljudi kojima izgleda to ne treba. Ali ja mrzim biti nasamarena, i imam malo poštovanja za puštanje mašti na volju. Potkrepljujući razlozi za Božije postojanje su bili značajni za mene.

Moje iskustvo, drugi deo - dalji dokazi o Bogu

Od tada, pošto sam već nekoliko godina hrišćanka, pa do sada----zašto još uvek verujem u Boga? Koje razloge imam da nastavim da verujem u Njega?

Nisam sigurna da li će išta od ovoga biti uverljivo za vas. Ali ću pokušati sada to staviti na stranu i biću iskrena sa vama. Ranije su moja pitanja bila uvezi Božijeg postojanja. Nakon što sam započela zajedništvo sa Bogom, videla sam dodatan dokazni materjal da je Bog stvaran. Poput…

1. Kada imam pitanja, brige ili želim shvatiti neku stvar, Bog mi govori kroz Bibliju.

Bog nudi da uradi ovo svima koji imaju poverenje u Njega. " Reč je Tvoja žižak nozi mojoj, i videlo stazi mojoj."2

Ono što mi Bog pokazuje u Bibliji uvek savršeno odgovora mom pitanju, i bolje je i više zadovoljava nego što sam očekivala. Evo jednog primera.

Jednom su mi se moj raspored, rokovi i obaveze popele do guše i "stezale" me. Znate taj osećaj, kada ste tako preplavljeni da ne znate šta da prvo uradite.

Dakle, izvukla sam papir i olovku, i zamolila Boga: "Samo mi reci šta želiš da uradim, i ja ću to uraditi." Bila sam spremna da proguram svih 100% odgovornosti, i u suštini sam zamolila Boga da mi samo pokaže prioritete, da mi kaže kako da svemu tome pristupim, i ja ću tako učiniti.

Nakon toga sam otvorila svoju Bibliju i odmah pročitala deo gde je Isus razgovarao sa čovekom koji je bio slep. Isus ga je zapitao: "Šta želiš da uradim za tebe?"

Ponovo sam pročitala. Isus je zapitao: " Šta želiš da uradim za tebe?" Prilično zapanjeno, uzela sam olovku i počela pisati potpuno drugačiju listu...Bogu. Ovo, što sam otkrila, je karakteristika Boga. Podseća nas da je tu. Da brine, da je sposoban i da želi da se oslonim na Njega.

Odabrala sam ovaj primer jer je kratak. Ali bih mogla citirati stotine primera gde sam postavila pitanje Bogu a On mi je savršeno, temeljno odgovorio. Ovo je verovatno ona odlika Boga koju najviše cenim i vrednujem--da je voljan da odgovori na moja pitanja.

Ovo nije nešto što sam naučila od drugih hrišćana. To je samo način kako moj odnos sa Bogom funkcioniše. Postavim pitanje, sa stavom da ja zaista želim da dam Njemu slobodu da mi kaže što god On želi...da koriguje moje razmišljanje, da ukaže na onu oblast u mom životu koja ne valja, da mi pokaže gde nemam poverenja u Njega, šta god. I On mi uvek ljubazno govori.

2. Isto, kada mi treba usmerenje za odluku, On mi ga daje. Verujem da je Bogu stalo do naših odluka.Verujem da On ima plan za naš život, da brine o tome sa kime ćemo se venčati, koji ćemo posao imati, i o nekim odlukama koje su sitnije od ovih. Ne verujem da Ga je briga koju ću pastu za zube da kupim ili za još mnoge druge zemaljske odluke. Ali za odluke koje će imati uticaja na moj život ili na ono što On želi postići kroz moj život...mislim da Ga je i te kako briga.

Kada mi je Bog dao jasno usmerenje?

Jednom sam se trebala odlučiti o putovanju na Bliski istok. Bilo je rizično, i ja sam bila voljna otići samo ako bi to Bog želeo od mene. Bilo mi je važno da znam šta je On želeo.

Druga dva puta sam pitala Boga uvezi posla. Oba puta je Njegovo vođstvo bilo toliko jasno, da bi svako ko bi gledao sa strane zaključio isto. Probaću da vam ispričam mali deo jednog primera.

Na četvrtoj godini studija na koledžu, odlučila sam da prihvatim posao u hrišćanskoj organizaciji nakon što diplomiram, ali je to zahtevalo preseljenje iz Čikaga u Kaliforniju.

Bio je zimski raspust i ja sam posetila roditelje. Jedno veče sam bila sama i razmišljala o dugoj listi prijatelja. Pitala sam se: "Koga bih sve mogla nagovoriti da se preseli u Kaliforniju samnom da mi budu cimeri?" Jedna osoba (Christy) mi je pala na pamet, koja je već bila diplomirala i imala posao u Ajovi. Mislila sam da bi ona bila savršena cimerka, ali nismo pričale već mesecima. Samo 30 minuta kasnije, Christy me je pozvala na telefon, ispred kuće mojih roditelja.

Njena prva rečenica je bila: "Čula sam da si prihvatila posao u ovoj hrišćanskoj organizaciji." Bila sam patosirana jer sam ovo rekla samo jednom prijatelju, u Ohaju.

Njena sledeća izjava je bila: "Ok, imam lonce i šerpe i posuđe." Rekla sam: "ŠTA?!" Ona se selila u isti grad u Kaliforniji i pozvala me je da vidi da li bih volela biti njena cimerka.

Ok, sada vidite moju poentu.

Možda se pitate: "Zašto je ovo tako velika stvar, da čak treba Božija pomoć u ovoj odluci?" Znala sam da bi moji roditelji bili potpuno protiv ovog posla. Mislila sam da bi me on mogao zauvek koštati mog odnosa sa roditeljima. Tako da to nije bila laka odluka. Zamolila sam Boga da me vodi ka onome što On želi. I On je to učinio. Bilo je još deset drugih ovako jasnih događaja vezanih za to da prihvatim posao.

Drugi razlozi zašto još uvek verujem u Boga…

3. Objašnjenja o životu-- zašto smo ovde, koja je svrha, šta je bitno u životu, šta da cenimo ili za čim da težimo--Bog ima bolje odgovore od bilo čega što sam ikada bilo gde pročitala.

Proučavala sam mnoge filozofije i religije i druge pristupe životu. U Bibliji, gledajući iz Božije perspektive, svi delovi slagalice se slažu.

Ima još puno toga što ću pročitati u Bibliji, i zatvoriću je govoreći: "Ne razumem." Ne mislim da sugerišem da ja potpuno razumem sve u Bibliji. Umesto toga, ja samo kažem da život ima jedini smisao samo iz perspektive koju je Bog otkrio. To je kao čitanje uputsva za upotrebu života na zemlji, jedino, mi nismo samo prepušteni da sledimo uputstvo. Stvoritelj nam objašnjava kako on funkcioniše i onda nam nudi da nas lično vodi kroz njega, svakodnevno.

4. Božija ljubav je dublja od bilo koje bliskosti među ljudima. Ovo kažem kao udata, sa dvoje dece i tonom veoma bliskih prijatelja. Njegova ljubav je savršena. On je neverovatno milostiv. Vodi me ravno tamo gde radim na nečemu, i kao što sam rekla, govori mi. On interveniše sa delima koja me oduševljavaju kao posmatrača. On nije verovanje ili doktrina. Videla sam Ga kako deluje u mom životu.

5. On je učinio više sa mojim životom, nego što bih to sama učinila. Ovo nije izjava inferiornosti ili nedostatka samopouzdanja. Ja govorim u pojmovima dostignuća koja su daleko nadvisila sve ono što sam ikada imala na umu. On snabdeva idejama, usmerenjima, rešenjima, mudrošću i boljim motivima nego što sam sama mogla poželeti.

Pa, ima tu još i više, ali mislim da vam ovo daje dovoljno. Nisam sigurna da li vam je išta od ovoga uverljivo, ali ja sam bila iskrena kao što to znam biti.

Ako želite da vidite neki od dokaznih materjala koji su me promenili iz mog ateističkog iskustva u verovanje u Boga, molim vas pogledajte ova dva članka:
      Ima li Boga?
      Mnogo više od slepe vere

I, ako želite da razumete kako osoba može doći do vere u Boga, pozivam vas da se prijavite za 7-email serije koje sam napisala, "Paket duhovne avanture". Tamo objašnjavam dokaz, sumnju, legitiman dokazni materjal za Božije postojanje i protiv Božijeg postojanja. Možete se bilo kada odjaviti. I besplatno je. Molim vas dođite ovde i prijavite se.

Suština

Kada razmišljam o vrednosti poznavanja Boga, to je onda ovo: da možemo razumeti život, možemo produžiti sa jasnoćom, možemo izbeći zamke, možemo biti vođeni Bogom, znati istinu, dobiti snagu/nadu/mir i uživati u najvažnijem odnosu, sa Onim koji će nam biti veran i koji nas konstantno voli. Bog, koji nas je stvorio, daje ovo kao što to ništa drugo ne može dati.

Da bi kroz život prošli sa uspehom i samopouzdanjem, mi moramo biti povezani sa Njim, oslanjajući se na Njega. Sve dok Ga ne upoznamo, mi ćemo uvek tragati, uvek ćemo testirati druge mogućnosti i otkriti da su falični. Ali kada odgovorimo na Božiju ponudu da budemo u zajedništvu sa Njim, mi smo zadovoljeni, potpuni. Sada smo opremljeni da živimo ovaj život sa planom i sa Nekim ko nas može voditi u njemu.

 Imam pitanje ili komentar…
 Kako upoznati Boga…

Napomena: (1) Paul E. Little, Znaj zašto veruješ (Know Why You Believe), IVP Books; (2) Psalam119:105


PODELI:
WhatsApp Share Facebook Share Twitter Share Share by Email More