SVIĐA:  
PODELI:  

Mnogo više od slepe vere

Život Isusa Hrista. Da li je on bio Sin Božiji? Kratak pogled na Isusov život i zašto vera u njega nije slepa vera...

Pol E. Litl (Paul E. Little)

Nemoguće je sa sigurnošću znati da li Bog postoji i kakav je ukoliko on ne preuzme inicijativu i objavi nam se. Moramo znati kakav je on i kakav je njegov stav prema nama. Pretpostavimo da znamo da postoji, ali da je nalik Adolf Hitleru – hirovit, pakostan, pun predrasuda i okrutan. Kako bi to bilo strašno saznanje!

Moramo osmotriti horizont prošlosti kako bismo videli da li postoji bilo kakav nagoveštaj Božijeg otkrivenja. Postoji, i to vrlo jasan. U jednom zabačenom selu Palestine, pre više od 2000 godina, u štali se rodilo jedno Dete. Danas, čitav svet još uvek slavi Isusovo rođenje.

Živeo je povučenim životom dok nije napunio trideset godina, i onda je započeo javnu službu koja je trajala tri godine. To je promenilo tok istorije. On je bio ljubazna osoba i rečeno nam je da ga je „običan narod rado slušao“. I on "ih je učio kao onaj koji ima vlast, a ne kao njihovi učitelji zakona.“ (Matej 7:29)

Život Isusa Hrista. Njegova priča počinje.

Ipak, ubrzo je postalo očigledno da on daje šokantne i iznenađujuće izjave o sebi. Počeo je sebe da poistovećuje sa nekim ko je mnogo veći od jednog izuzetnog učitelja ili proroka. Jasno je tvrdio da je on Bog. On je učinio da njegov identitet postane žiža njegovog učenja. Pitanje od suštinskog značaja koje je postavljao svojim sledbenicima bilo je: „Šta vi kažete ko sam ja?“ Kada je Petar odgovorio i rekao: „Ti si Hristos, Sin Boga živoga !“ (Matej 16:15-16), Isus nije bio šokiran, niti je prekorio Petra. Naprotiv, pohvalio ga je!

Njegov zahtev je bio jasan, a njegovi slušaoci su shvatili težinu njegovih reči. Rečeno nam je: „Zbog toga su Judeji još više želeli da ga ubiju jer je ne samo prekršio subotu nego je i Boga nazvao svojim Ocem, izjednačujući sebe sa Bogom.»

Jednom drugom prilikom rekao je: „Ja i moj Otac smo jedno.“ Jevreji su istog trenutka želeli da ga kamenuju. On ih je pitao zbog kojeg dobrog dela žele da ga ubiju. Oni su odgovorili: „Ne kamenujemo te za dobro delo, nego za hulu i zato što se ti, čovek, izdaješ za Boga“ (Jovan 10:33).

Isus je bez sumnje tvrdio da poseduje osobine koje jedino Bog poseduje. Kada su oduzetog čoveka spustili kroz rupu na krovu u želji da ga Hrist isceli,rekao mu je: "Sinko, opraštaju ti se gresi." Ovo je izazvalo veliki metež među religioznim vođama, koji su pomislili u svom srcu:„Šta to ovaj govori? Huli! Ko, osim jedinoga Boga, može da oprašta grehe?“

U presudnom trenutku kada je njegov život bio doveden u pitanje, prvosveštenik mu je uputio direktno pitanje: „Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga?“

„Ja sam“, odgovori Isus. „I videćete Sina čovečijega kako sedi Silnome zdesna i dolazi sa nebeskim oblacima.“

Nato prvosveštenik razdera svoju košulju i reče: „Šta nam još trebaju svedoci!“ „Čuli ste hulu!“ (Marko 14:61-64).

Njegova veza sa Bogom je bila toliko bliska da je on jednako gledao na stav neke osobe prema njemu kao na stav te osobe prema Bogu. Stoga, poznavati njega značilo je poznavati Boga (Jovan 8:19; 14:7). Gledati njega značilo je gledati Boga (12:45; 14:9). Verovati u njega značilo je verovati u Boga (12.44; 14:1). Primiti njega značilo je primiti Boga (Marko 9:37). Mrzeti njega značilo je mrzeti Boga (Jovan 15:23). I ukazivati čast njemu značilo je ukazivati čast Bogu (5:23).

Isus Hrist – Sin Božiji?

Suočeni sa Hristovim tvrdnjama, postoje samo četiri mogućnosti. On je bio ili lažov, ludak, legenda ili Istina. Ako kažemo da on nije Istina, automatski potvrđujemo jednu od ostale tri alternative, bez obzira da li smo svesni toga ili ne.

(1) Jedna od mogućnosti je da je Isus lagao kada je rekao da je on Bog – da je znao da on nije Bog, već je svesno zavodio svoje slušaoce kako bi zadobio autoritet za svoje učenje. Jako malo ljudi, ako i postoji neko, ima ovakvo mišljenje. Čak i oni koji poriču da je on Bog mogu da potvrde da je bio veliki moralni učitelj. Oni nikako ne shvataju da su te dve izjave kontradiktorne. Isus nikako ne bi mogao da bude veliki moralni učitelj da je kod presudne tačke njegovog učenja – njegovog identiteta – bio promišljeni lažov.

„Suočeni sa Hristovim tvrdnjama, postoje samo četiri mogućnosti. On je bio ili lažov, ludak, legenda ili Istina.“

(2) Jedna blaža, ali ništa manje šokantna mogućnost je da je on bio iskren, ali da je bio samoobmanut. Danas postoji i naziv za osobu koja misli da je Bog. Taj naziv je ludak, i svakako bi mogao da se pripiše Hristu da je zaista bio obmanjen što se tiče ovog suštinskog pitanja. Ali dok posmatramo Hristov život, ne nalazimo ni jedan dokaz abnormalnosti i neuravnoteženosti koji pronalazimo u jednoj poremećenoj osobi. Umesto toga, nalazimo najveću staloženost nekoga pod pritiskom.

(3) Treća alternativa je da je sav taj govor o tome da je on tvrdio da je Bog -legenda – i ono što se zaista dogodilo je da je grupa njegovih ushićenih sledbenika, u trećem i četvrtom veku, stavila reči u njegova usta za koje bi on bio šokiran kada bi ih čuo. Kada bi se vratio, on bi ih istog trenutka odbacio.

Ova teorija o legendi je u velikoj meri pobijena mnogim otkrićima moderne arheologije. Ona ubedljivo potvrđuju da su četiri Hristove biografije pisane dok su Hristovi savremenici još uvek bili živi. Pre izvesnog vremena Dr Vilijam F. Olbrajt (Dr. William F. Albright), svetski poznat arheolog koji je sada penzionisan sa univerziteta Džon Hopkins (John’s Hopkins University), rekao je da ne postoji nijedan razlog zašto bismo poverovali da je ijedno od Evanđelja napisano kasnije od početka naše ere. Bilo bi neverovatno da jedna obična legenda o Hristu, u obliku Evanđelja, zadobije takav opticaj i da ima toliki uticaj kakav je imalo, bez ikakvih činjenica u osnovi.

Da se ovo dogodi bilo bi toliko fantastično kao kada bi neko u naše vreme napisao biografiju pokojnog Džon F. Kenedija i u njoj rekao da je on tvrdio za sebe da je Bog, da je praštao grehe ljudima, i da je vaskrsao iz mrtvih. Takva priča je toliko besmislena i nikada ne bi bila prihvaćena zato što još uvek postoji puno ljudi koji su poznavali Kenedija. Ova teorija o legendi ne bi izdržala test u svetlu ranog datiranja rukopisa Evanđelja.

(4) Jedina alternativa koja nam još preostaje je da je Isus govorio istinu. Ipak, sa jedne tačke gledišta, tvrdnje ne znače mnogo. Od priče nema ništa. Bilo ko može da iznosi tvrdnje. Postojali su i drugi koji su tvrdili za sebe da su Bog. Ja mogu da tvrdim da sam Bog, i vi biste mogli da tvrdite da ste Bog, ali pitanje na koje svi mi moramo da damo odgovor je: „Kakvu vrstu akreditiva možemo izneti koja će podržati našu tvrdnju?“ U mom slučaju ne bi vam bilo potrebno ni pet minuta da osporite moju tvrdnju. Verovatno ne bi bilo potrebno mnogo više vremena ni da se vaša pobije. Ali kada je u pitanju Isus Nazarećanin, stvar nije tako jednostavna. On je imao akreditiv koji podržava njegovu tvrdnju. On je rekao: „Sve ako meni i ne verujete, verujte delima da uvidite i spoznate da je Otac u meni i da sam ja u Ocu“ (Jovan 10:38).

Dokazi iz Isusovog života

Prvo, njegov moralni karakter se poklapao sa njegovim tvrdnjama. Mnoge bolnice za duševne bolesnike imaju u sebi pacijente koji tvrde ili da su poznate ličnosti ili da su božanstva. Ali njihove tvrdnje se kose sa njihovim karakterom. Sa Hristom nije takva situacija. On je toliko jedinstven—kao što je Bog jedinstven.

Isus Hrist je bio bezgrešan. Njegov život je bio tako visoke klase da je on mogao da postavi izazov svojim neprijateljima u vidu pitanja:„Koji od vas može da mi dokaže greh?“ (Jovan 8:46). Naišao je na tišinu, iako se obratio ljudima koji bi jako voleli da istaknu neku manu u njegovom karakteru.

Čitamo o Isusovim iskušenjima, ali nikada nismo čuli o nekom njegovom priznanju greha. Nikada nije tražio oproštenje, iako je svojim sledbenicima govorio da to čine.

Ovaj nedostatak bilo kakve moralne mane sa Isusove strane je zapanjujuć s obzirom na činjenicu da je potpuno suprotna iskustvu svetih i mističara svih vremena. Što se više muškarci i žene približavaju Bogu, to su više preplavljeni svojim ličnim neuspesima, iskvarenošću, i nedostacima. Što je neko bliži blještavoj svetlosti, to više shvata kolika je njegova potreba za kupanjem. Ovo takođe važi, u moralnoj sferi, za obične smrtnike.

Takođe je upečatljivo da su Jovan, Pavle i Petar, koji su od najranijeg detinjstva poučavani da veruju u sveobuhvatnost greha, govorili o Hristovoj bezgrešnosti: „On greha ne učini i prevara se ne nađe u njegovim ustima“ (1. Petrova 2:22).

Pilat, koji nije bio Isusov prijatelj, pitao je: „Kakvo je zlo učinio?“ On je prećutno priznao Hristovu nevinost. A rimski centurion koji je bio svedok Hristove smrti rekao je: „Ovaj je zaista bio Sin Božiji“ (Matej 27:54).

Drugo, Hrist je pokazao moć nad silama prirode koje može posedovati jedino Bog, Stvoritelj ovih sila.

On je utišao pobesnelu oluju vetra i talasa na Galilejskom moru. Dok je to činio on je podstakao među onima koji su bili u čamcu pitanje puno strahopoštovanja: „Ko je ovaj da mu se i vetar i more pokoravaju?“ (Marko 4:41). On je vodu pretvorio u vino, nahranio 5000 ljudi sa pet vekni hleba i dve ribe, ožalošćenoj udovici vratio njenog sina vaskrsnuvši ga iz mrtvih, i vratio je u život mrtvu ćerku slomljenom ocu. Starom prijatelju On je rekao: "Lazare, izađi!" i na dramatičan način ga je vaskrsao iz mrtvih. Jako je važno to što njegovi neprijatelji nisu poricali ovo čudo. Umesto toga, pokušali su da ga ubiju. „Ako ga pustimo da tako čini“, rekli su, „svi će poverovati u njega“ (Jovan 11:48).

Treće, Isus je pokazao moć Stvoritelja nad bolešću. On je činio da hromi hodaju, nemi govore i slepi da progledaju. Neka od njegovih isceljenja su bili urođeni problemi koji nisu bili podložni psihosomatskom načinu lečenja. Najizražajnije od svih je bilo isceljenje slepog čoveka čiji je slučaj zabeležen u Evanđelju po Jovanu 9. Iako čovek nije mogao da odgovori svojim sumnjičavim propitivačima, njegovo iskustvo je bilo dovoljno da ubedi samog sebe. „Znam samo da sam bio slep, a sada vidim,“ izjavio je. On je bio zapanjen time što njegovi prijatelji nisu prepoznali ovog Iscelitelja kao Sina Božijeg. „Niko nikad nije čuo da je neko otvorio oči čoveku slepom od rođenja,“ rekao je (Jovan 9:25, 32). Za njega je dokaz bio očigledan.

Četvrto, Isusov najveći akreditiv koji potvrđuje autentičnost njegove tvrdnje da je on Bog, bilo je njegovo vaskrsenje iz mrtvih. Pet puta tokom svog života predskazivao je svoju smrt. On je takođe predskazao da će umreti i da će tri dana kasnije vaskrsnuti iz mrtvih i pojaviti se svojim učenicima.

Ovo je sigurno bio veliki test. To je bila izjava koja se lako mogla proveriti. To se ili dogodilo ili nije.

I prijatelji i neprijatelji hrišćanske vere su priznali Hristovo vaskrsenje kao kamen temeljac vere. Pavle, veliki apostol, je napisao „Ako Hristos nije vaskrsao, uzaludno je naše propovedanje, uzaludna je i vaša vera“ (1. Korinćanima 15:14). Pavle je čitavo svoje izlaganje zasnivao na Hristovom telesnom vaskrsenju. On je ili vaskrsao ili nije vaskrsao iz mrtvih. Ako jeste, onda je to bio najsenzacionalniji događaj u čitavoj istoriji.

Ako je Isus Sin Božiji...

Ako je Hrist vaskrsao, onda sa sigurnošću znamo da Bog postoji, Kakav je on, i kako možemo da ga upoznamo kroz lično iskustvo? Univerzum zadobija značenje i svrhu, i moguće je doživeti živoga Boga u savremenom životu.

Sa druge strane, ako Hrist nije vaskrsao iz mrtvih, hrišćanstvo je onda samo jedan interesantan eksponat u muzeju i ništa više. Ono nema nikakvu objektivnu vrednost niti stvarnost. Iako je to samo lepo priželjkivanje, sigurno nije vredno uzrujavanja. Mučenici koji su uz pesmu odlazili među lavove, i savremeni misionari koji su dali svoje živote u Ekvadoru i Kongu noseći ovu poruku drugima, bili su jadne zavedene lude.

„Od priče nema ništa. Bilo ko može da iznosi tvrdnje. Ali kada je u pitanju Isus Nazarećanin... On je imao akreditiv koji podržava njegovu tvrdnju.“

Neprijateljski napad na hrišćanstvo se uglavnom usredsređivao na Vaskrsenje zato što je bilo jasno da je ovaj događaj srž stvari. Izuzetan napad je bio onaj koji je mladi britanski pravnik osmislio ranih tridesetih godina. On je bio ubeđen da je Vaskrsenje bilo čista mašta. Predosećajući da je to kamen temeljac hrišćanske vere, on je odlučio da svetu učini uslugu time što će jednom za svagda da razotkrije ovu prevaru i sujeverje. Kao pravnik, osećao je da ima opasne sposobnosti da nepokolebljivo ispita dokaze i da ne prizna kao dokaz ništa što ne bi prošlo oštar kriterijum prihvatanja u današnjoj sudnici.

Međutim, dok je Frenk Morison (Frank Morrison) vršio svoja istraživanja, dogodilo se nešto izvanredno. Ovaj slučaj nije bio ni izbliza tako lak kao što je on pretpostavio. Kao rezultat svega, prvo poglavlje njegove knjige «Ko je uklonio kamen? « nosi naslov „Knjiga koja je odbijala da bude napisana.“ U njoj on opisuje kako je, tokom ispitivanja dokaza, i on sam protiv svoje volje postao ubeđen u činjenicu da je Hrist vaskrsao u telu.

Smrt Isusova

Isusova smrt je nastupila usled javnog pogubljenja na krstu. Vlasti su rekle da je umro zbog hule. Isus je rekao da time platio naše grehe. Nakon što su ga mučili strašnim mukama, Isusovi zglobovi i stopala bili su prikucani na krst gde je ostao da visi, dok vremenom nije umro sporo gušeći se. Kopljem su mu proboli rebra kako bi potvrdili njegovu smrt.

Isusovo telo je zatim bilo umotano u platna prekrivena sa više od 45 kg lepljivo-mokrih začina. Njegovo telo je smešteno u grobnicu isklesanu u čvrstoj steni, a veliki zaobljeni kamen težine jednu i po do dve tone je bio radi bezbednosti otkotrljan na ulaz grobnice uz pomoć poluga. S obzirom da je Isus javno govorio da će trećeg dana vaskrsnuti iz mrtvih, postavljen je stražar koji je pripadao obučenim Rimskim vojnicima na ulazu u grobnicu. Takođe je zvaničan Rimski pečat bio pričvršćen za ulaz u grobnicu koji je označavao državno vlasništvo.

Uprkos svemu ovome, tri dana kasnije telo je nestalo. Ostala su samo pogrebna platna, u obliku tela, ali prazna. Veliki zaobljeni kamen koji je ranije zatvarao ulaz u grobnicu pronađen je nedaleko od grobnice na jednom obronku.

Da li je Isusovo vaskrsenje samo priča?

Objašnjenje koje je najranije počelo da se širi bilo je da su učenici ukrali telo! U Mateju 28:11-15, imamo zapisanu reakciju prvosveštenika i starešina kada su ih stražari razjarili misterioznim vestima da je telo nestalo. Oni su vojnicima dali novac i rekli im da objasne kako su učenici došli tokom noći i ukrali telo dok su oni spavali. Ta priča je bila toliko lažna da se Matej nije trudio čak ni da je opovrgne! Koji sudija bi vas saslušao kada biste mu rekli da je vaš komšija dok ste vi spavali ušao u vašu kuću i ukrao vam televizor? Ko može da zna šta se dešava dok spava? Ovakvo svedočenje bi uz ismevanje bilo odbačeno iz svake sudnice.

Štaviše, gledano i sa psihološke i etičke strane suočeni smo sa nemogućnom situacijom. Krađa Hristovog tela je nešto potpuno strano karakteru učenika i svemu onome što znamo o njima. To bi značilo da su oni krivci za svesnu laž koja je prouzrokovala zabludu a konačno i smrt hiljade ljudi. Potpuno je nezamislivo da, čak i ako je nekolicina učenika osmislila i ostvarila ovu krađu, bi ikada rekli nekome drugom.

Svaki od učenika je bio suočen sa testom mučenja i mučeničkom smrću zbog svojih izjava i verovanja. Muškarci i žene će umreti radi nečega u šta veruju da je istina, iako je to zapravo laž. Međutim, oni neće umreti radi nečega za šta znaju da je laž. Ako će čovek ikada izgovoriti istinu, to će onda biti na samrtnoj postelji. A ako su čenici i uzeli telo, i ako je Hrist i dalje mrtav, još uvek nam preostaje problem kako da objasnimo njegovo navodno pojavljivanje.

Druga hipoteza je da su vlasti, jevrejske ili rimske, premestile telo! Ali zašto? S obzirom da su postavili stražare ispred grobnice, koji bi bio njihov razlog da premeste telo? Pored toga, zašto su vlasti ćutale kada su bile suočene sa smelim propovedanjem apostola o Vaskrsenju u Jerusalimu? Duhovne vođe su kipele od besa, i činile su sve što je bilo u njihovoj moći da spreče širenje poruke koja je govorila o tome da je Isus vaskrsao iz mrtvih. Uhapsili su Petra i Jovana, tukli ih i pretili im, u pokušaju da im zatvore usta.

Ali postojalo je veoma jednostavno rešenje njihovog problema. Da je Hristovo telo bilo kod njih, oni su mogli da paradiraju sa njime po ulicama Jerusalima. Jednim udarcem bi uspešno ugušili hrišćanstvo dok je još bilo u kolevci. Pošto oni to nisu učinili to nam jasno potvrđuje činjenicu da oni nisu imali njegovo telo.

Još jedna popularna teorija bila je da su žene, izvan sebe i preplavljene tugom, promašile put kroz jutarnju maglu i otišle do pogrešne grobnice. U svom bolu one su zamislile da je Hirst vaskrsao pošto je grobnica bila prazna. Ova teorija, međutim, pada pred onom istom činjenicom koja je uništila i prethodnu. Ako su žene otišle pred pogrešnu grobnicu, zašto onda prvosveštenici i ostali protivnici vere nisu otišli do prave grobnice i iz nje izvukli telo? Pored toga, nezamislivo je da su Petar i Jovan podlegli istoj grešci, i svakako bi Josif Arimetejac, vlasnik grobnice, razrešio taj problem. Povrh toga, moramo imati na umu da je ovo bila grobnica na privatnom posedu, a ne državno groblje. Nije postojala ni jedna obližnja grobnica koja bi mogla da ih navede na ovakvu zabunu.

Teorija o nesvesti je takođe bila jedan od pokušaja da se objasni prazna grobnica. Prema ovoj teoriji, Hrist zapravo nije umro. On je greškom proglašen mrtvim, ali se zapravo onesvestio od iscrpljenosti, bola i gubitka krvi. Kada su ga položili u hladnu grobnicu, tamo je došao svesti. Izašao je iz grobnice i pojavio se svojim učenicima, koji su greškom mislili da je on vaskrsao iz mrtvih.

Ovo je moderna teorija. Prvi put se pojavila u osamnaestom veku. Značajno je da se nikakav nagoveštaj o ovome ne vidi od davnina među svim žestokim napadima na hrišćanstvo. Svi najraniji zapisi posebno naglašavaju Isusovu smrt.

„Ljudi će umreti radi nečega u šta veruju da je istina, iako je to zapravo laž. Međutim, oni neće umreti radi nečega za šta znaju da je laž.“

Ali hajdemo na trenutak da pretpostavimo da je Hrist bio živ sahranjen samo u nesvesti. Da li je moguće da bi preživeo tri dana u vlažnoj grobnici bez hrane ili vode ili bilo kakve nege? Da li bi imao snage da se izvuče iz posmrtne odeće, odgurne težak kamen sa ulaza u grobnicu, savlada rimske stražare, i prepešači nekoliko kilometara na stopalima koja su bila probodena klinovima? Takvo verovanje je još čudesnije od jednostavne činjenice samog Vaskrsenja.

Čak je i nemački kritičar Dejvid Štraus (David Strauss), koji ni u kom slučaju ne veruje u Vaskrsenje, odbacio ovu ideju kao nešto nezamislivo. On je rekao:

Nemoguće je da bi onaj koji je upravo izašao iz grobnice polu-mrtav, koji je puzao slab i bolestan, kome je bila potrebna medicinska pomoć, zavoji, osnaženje, i brižna nega, i koji je na kraju podlegao patnjama, ikada mogao da ubedi svoje sledbenike da je on pobednik nad smrću i grobom; da je Princ Života.

Konačno, ako je ova teorija ispravna, sam Hrist je onda bio uključen u očite laži. Njegovi učenici su verovali i propovedali da je On bio mrtav ali da je ponovo oživeo. Isus nije ništa učinio da porekne ovakvo verovanje, već ga je naprotiv ohrabrivao.

Jedina teorija koja na adekvatan način objašnjava praznu grobnicu jeste vaskrsenje Isusa Hrista iz mrtvih.

Šta život Isusa Hrista znači za tebe

Ako je Isus Hrist ustao iz mrtvih, potvrđujući da je On Bog, On je živ i danas. On želi mnogo više od našeg obožavanja. On je željan da ga upoznamo i da uđe u naše živote. Isus je rekao: „Evo stojim na vratima [tvog srca] i kucam. Ako neko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu i ješću s njim i on sa mnom“ (Otkrivenje 3:20).

Pokojni Karl Gustav Jung (Carl Gustav Jung) je rekao: „Glavna neuroza našeg vremena je praznina.“ Svi mi duboko čeznemo da naši životi imaju smisao i dubinu. Isus nam nudi mnogo smisleniji, bogatiji život, koji možemo imati kroz zajedništvo sa njim. Isus je rekao: „Ja sam došao da imaju život i da ga imaju u izobilju“ (Jovan 10:10).

Pošto je Isus umro na krstu, noseći na sebi grehe čitavog čovečanstva, on nam sada nudi oproštenje, prihvaćenost i pravo zajedništvo sa njim.

Upravo sada možete pozvati Isusa Hrista u svoj život. Mogli biste mu reći nešto slično ovome: „Isuse, hvala ti što si umro na krstu za moje grehe. Molim te da mi oprostiš i da već sada uđeš u moj život. Hvala ti što mi pružaš zajedništvo sa tobom.“

Ako vam je potrebno više informacija ili imate još neka pitanja u vezi toga ko je Isus, molimo vas da nam pošaljete mejl.

 Upravo sam zamolio/la Isusa da uđe u moj život (slede korisne informacije)…
 Možda bih voleo/la da pozovem Isusa u svoj život, molim vas da mi ovo bolje objasnite…
 Imam pitanje…

Prilagođeno iz knjige Znaj zašto veruješ koju je napisao Pol E. Litl, izdato od strane Viktor Buks (Victor Books), autorsko pravo (c) 1988.

PODELI:  

TOP