×
TRAŽI
StudentskiKutak.com
istraživanje pitanja
 o životu i Bogu
Božije postojanje

Naučnici su zbunjeni zakonima prirode

Zašto su zakoni prirode tako konstantni? Vidite zašto su naučnici toliko zbunjeni sa ovim zakonima fizike.

WhatsApp Share Facebook Share Twitter Share Share by Email More PDF

Zakoni prirode ne važe samo za zemlju. Ceo naš svemir sledi iste te zakone. I oni se nikada ne menjaju.

Vaša kafa na pultu će se uvek ohladiti. Gravitacija ostaje stabilna, nikada nije slučajna. Brzina svetlosti ostaje konstantna. Zemlja se okreće oko svoje ose za 24 časa. (Ovo je toliko precizno, da tačno znamo godinu kojoj treba da dodamo prestupnu sekundu na našem svetskom satu, da bi bio aktuelan.)

Ne čini li se čudnim da je naš svemir tako uređen? Zašto je to tako?

Kozmolog Sean Carroll komentariše: "Zakoni fizike su šablon kojem se priroda povinuje bez izuzetka."1

Danas naučnici uzimaju zdravo za gotovo ideju da svemir funkcioniše po zakonima. Sve nauke se zasnivaju na onome što autor James Trefil zove principom univerzalnosti.: "On kaže da su zakoni prirode koje mi otkrivamo ovde i sada u našim laboratorijama istiniti u svemiru i da su na snazi svo vreme."2

Ima toga još. Dok naučnici beleže ono što primećuju, najčešće ne koriste samo reči i pasuse. Zakoni prirode mogu biti dokumentovani brojevima. Oni mogu biti mereni i izračunati jezikom matematike.

Najveći naučnici su pogođeni time kako je ovo neobično. Ne postoji logička neophodnost za svemir da se podređuje pravilima, a kamoli da se pridržava pravila matematike. Brzina svetlosti je oko 300.000 kilometara u sekundi, bez obzira da li svetlost dolazi iz baterijske lampe jednog deteta ili od zvezde koja je galaksijama udaljena. Matematički, ima tačno određena brzina svetlosti koja se ne menja.

Fizičar Eugene Wigner priznaje da je matematičko podupiranje prirode "nešto što se graniči sa misterijom i nema neko racionalno objašnjenje za njega."3 Richard Feynman, nobelovac za kvantnu elektrodinamiku, je rekao: "Razlog što je priroda matematička, je misterija...Činjenica da uopšte postoje pravila je već samo po sebi čudo."4

Ovo zaprepašćenje izvire iz prepoznavanja da se svemir ne mora tako ponašati. Lako je zamisliti univerzum u kojem se stanja nepredvidivo menjaju iz trena u tren ili čak i sam svemir u kojem stvari nastanu i nestanu. Umesto toga, naučnici se drže svoje dugo držane vere u osnovnu racionalnost kosmosa.

Fizičar Paul C. Davies komentariše: "...da bi bili naučnik, vi morate da imate veru da svemirom upravljaju pouzdani, nepromenljivi, apsolutni, univerzalni, matematički zakoni nespecifičnog porekla. Morate verovati da ovi zakoni neće podbaciti, da se nećemo jednoga dana probuditi i videti da toplota teče iz hladnog u toplo ili da se brzina svetlosti menja svakoga sata. Tokom godina sam pitao svoje kolege fizičare zašto su zakoni fizike takvi kavi jesu? ... Moj omiljeni odgovor je: "Nema razloga da budu takvi kakvi jesu--ali su jednostavno takvi.""5

Čak i tokom vremena, ovi zakoni ostaju dosledni. Isti zakoni prirode koje nalazimo na zemlji upravljaju i zvezdom udaljenom milijardu svetlosnih godina. Nedavna studija je potvrdila: "Prema novom istraživanju, jedna od najvažnijih brojeva u fizici, odnos mase protona i elektrona, ista je u galaksiji udaljenoj šest milijardi svetlosnih godina kao i ovde na Zemlji, započevši tako debatu da li se zakoni prirode razlikiju na različitim mestima u Univerzumu."6

Sve savremene nauke počivaju na verovanju da u svemiru postoje racionalni zakoni. Glavna kategorija savremenih naučnika koji su pokrenuli istraživanje i otkriće ovih zakona su muškarci i žene koji su verovali u postojanje jednog svemoćnog Boga. Zašto? Oni su zamišljali da svemir sledi zakone u skladu sa racionalnošću i veličanstvom Boga stvoritelja. Baš kao što je Bog dosledan, nepromenljiv, tako je konstantna i priroda nauke. Verovali su da je Bog stvorio svemir da funkcioniše po zakonitostima, u skladu sa božanskim razlogom i sa slavnom lepotom.

To je prilično drugačije od ljudi koji su verovali u više bogova, gde je svaki od njih uticao na svemir prema svom ćefu ili temperamentu. U politeističkim društvima, bogovi su bili nedosledni i neistraživi i prirodom su vladali bogovi koji se nisu mogli spoznati. Zato su ljudi mislili da se i univerzum ponaša isto tako misteriozno kao i njihovi bogovi, bez da su i pomislili da bi moglo biti drugačije. Koncept otkrivenog, inteligentnog, uređenog univerzuma koji je racionalan i predvidiv prosto nije bio njihov pogled na svet.

S druge strane, Hristovi sledbenici su verovali u Boga koji je racionalan, mudar i voljan da bude spoznat, koga je vidljivo obelodanio Isus Hrist. U celoj Bibliji postoje izjave poput:

" Jer šta se može doznati za Boga poznato je njima [ljudima]: jer im je Bog javio; Jer šta se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i božanstvo, da nemaju izgovora."7

Najveća napredovanja moderne nauke su došla preko ljudi su verovali onome što piše u Bibliji o Gospodu, da…

" Jer kroz Njega bi sazdano sve: sve se kroza Nj i za Nj sazda. I On je pre svega, i sve je u Njemu."8

Oni su verovali da je Bog sve stvorio i odredio na racionalan način, za otkriće i korist čovečanstvu, i za Božiju slavu da bi mi mogli prepoznati Njegovu silu i veličanstvo dok posmatramo Njegova veličanstvena dela stvaranja. " Newton i njegovi savremenici su verovali da su baveći se naukom razotkrivali božanski plan za svemir u obliku njegovog osnovnog matematičkog poretka."9

Neki od vodećih naučnika čija su dela bila motivisana verom su: Copernicus, Kepler, Galileo, Brahe, Descartes, Boyle, Newton, Leibniz, Gassendi, Pascal, Mersenne, Cuvier, Harvey, Dalton, Faraday, Herschel, Joule, Lyell, Lavoisier, Priestley, Kelvin, Ohm, Ampere, Steno, Pasteur, Maxwell, Planck, Mendel.

Ovi naučnici su bili ubeđeni da je Bog stvorio veličanstveni svemir koji se može matematički izmeriti, što je dovelo do preciznih i vrednih otkrića. Ovo je odvelo do takvih otkrića kao što je treći Keplerov zakon koji kaže da su kvadrati perioda obilaska planeta oko Sunca direktno proporcionalni kubovima velikih poluosa putanja planeta. Kako je to bilo ko mogao otkriti? Kepler jeste, velikim delom zato što je bio uveren da mora postojati neka prelepa matematička veza koja je bila skrivena i čekala da bude otkrivena--koju je postavio Bog koji je red i čiji je intelekt daleko iznad našeg.

Danas, čak i najsvetovniji naučnici pretpostavljaju da priroda predstavlja ne samo red nego i jednostavnost i lepotu.

Pitanje iza naučnih potraga je opravdano...zašto je svemir uređen? Za mnoge fizičare, kozmologe i biologe, koji su postavili temelje savremene nauke, odgovor je bio jasan: postoji Stvoritelj svega koji je racionalan, Bog pun ljubavi, koji konstantno otkriva Sebe čovečanstvu i drži svemir Svojom silom.10

Za druge dokaze za Božije postojanje, molim vas pogledajte "Ima li Boga?"

Delovi ovog članka o stalnoj prirodi nauke su adaptirani iz Dinesh D'Souza, Šta je tako dobro u hrišćanstvu, Regnery izdavaštvo, Inc., 2007, Glava 11.

 Imam pitanje ili komentar…
 Kako upoznati Boga…

Napomena: (1) (1) Sean Carroll, kozmolog na Institutu tehnologije u Kaliforniji, citiran od strane the New York Times, nytimes.com; 2007. (2) James Trefil, Čitanje Božijeg uma (New York: Utočište Knjige, 1989), 1. (3) Eugene Wigner, "Nerazumna efikasnost matematike u prirodnim naukama," u uredništvu Douglas Campbell i John Higgins-a, Matematika (Belmont, CA: Wadsworth, 1984), Vol. 3, 117. (4) Richard Feynman, Značenje svega: Misli jednog amaterskog naučnika (New York: BasicBooks, 1998), 43. (5) Paul C. Davies, fizičar, kozmolog, astrobiologičar, na Arizona državnom Univerzitetu ; citiran u edge.org/3rd_culture/davies07/davies07_index.html (6) Dr. Emily Baldwin; "Zemaljski zakoni i dalje važe u dalekom svemiru"; AstronomyNow.com; Juni, 2008. (7) Poslanica Rimljanima 1:19,20 (8) Poslanica Kološanima 1:16,17 (9) Paul C. Davies, citiran u edge.org/discourse/science_faith.html (10) Poslanica Jevrejima 1:1-3; Poslanica Kološanima 1:16-19; Evanđelje po Jovanu 1:1-5; Isaiah 40-66


PODELI:
WhatsApp Share Facebook Share Twitter Share Share by Email More