SVIĐA:  
PODELI:  

Glinene posude

Da li je dozvoljeno koristiti zdrav razum dok razmišljamo kako su naš život i ovaj svet dospeli ovde?

Arheolozi će reći da je glinena posuda čvrst dokaz da je neka civilizacija tu živela. Niko ne veruje da su se zemlja, vetar, ili hemikalije nasumično sakupile kako bi oblikovale tu glinenu posudu i slučajno bojom oslikale neki crtež na njoj. Ljudi su je napravili. Ako jednostavna glinena posuda pokazuje ljudski rad, šta bismo trebali da zaključimo o nekoj stvari čiji je sastav mnogo složeniji? Kao ljudsko oko na primer. Ono može da napravi razliku između sedam miliona boja. Ono se pokreće 100.000 puta dnevno sa automatskim fokusom. I oko barata sa 1.5 miliona istovremenih poruka.1

Da li bismo mi onda trebali da poverujemo da je, iako glinena posuda nije nastala od prirodnih sredstava, ljudsko oko jednostavno nastalo od elemenata u atmosferi? Neki bi rekli da nauka zahteva takav zaključak, s obzirom da vera u Boga nije naučno dokazana. Na koji način se to razlikuje od pronalaženja glinene posude i početne pretpostavke da ljudi nisu nikada postojali na toj lokaciji, tako da sada naučnici moraju da pronađu način na koji je ta glinena posuda nastala od elemenata iz zemlje ili vazduha.2

Rečeno nam je da je za nastanak oka potrebno mnogo vremena. Pretpostavlja se da je za takvu puku slučajnost potrebno jako puno vremena kako bi sastavilo nešto složeno.

Dakle, evo testa. Recimo da vam je neko dao plastičnu kesu punu svih delova nekog sata, a vi ste bili sigurni da se sve ispravne opruge, šrafovi, točkići nalaze u kesi. Koliko dugo biste bili voljni da tresete tu kesu u nadi da će se svi delovi sklopiti i da će svi šrafovi pronaći prave rupice i lepo se zašrafiti? Mora postojati neka mogućnost da do toga dođe. Zamislite sebe kako tresete tu kesu. Verovatno je ne biste tresli duže od 30 sekundi. A zašto ne? Zato što vam zdrav razum govori da bez obzira koliko dugo tresli tu kesu, delovi se nikada neće tako savršeno poklopiti da od toga nastane sat koji će raditi. Ništa se ne bi promenilo bez obzira da li vi tresete tu kesu jedan minut ili hiljadu godina.

Samo zato što neko tvrdi da „možda, jednog dana, nekako, slučajno“... da li to znači da taj način rasuđivanja treba da zameni zdrav razum? Kao u priči „Carevo novo odelo“, zar ne bi trebao da postoji jedan glas među narodom koji će reći: „Da, ali složen život da nastane od nečeg jednostavnog i beživotnog je nešto toliko nezamislivo, zar ne bi bilo razumnije tražiti neko drugo objašnjenje?“

Šta je sa verovatnoćom života na Zemlji? Možda ste svesni svih savršenih uslova koji su bili potrebni da bismo mi bili ovde: savršena razdaljina Zemlje od Sunca, savršena kombinacija gasova u atmosferi, savršeni nagib i rotacija Zemlje, savršena gravitaciona sila, prisustvo vode, i tako dalje i tako dalje.

Astrofizičar Džordž Smut (George Smoot) objašnjava da je stepen podešavanja neophodnih za život na zemlji sličan ispaljivanju strele sve do planete Pluton (šest i po milijardi kilometara daleko), a da strela stigne na manje od sto metara od cilja.3

Da li volite da se kladite? Da li biste mogli da se kladite ako su izgledi 5:1 protiv vas? A šta ako su 6.000:1 protiv vas? Ako biste se kladili da je svet nastao bez Stvoritelja, izgledi da naš svet nastane sam od sebe su 10124 prema 1.

Dakle, samo zato što postoji neka veoma daleka šansa da su se svi uslovi sasvim slučajno savršeno ispunili, zašto bi neka razumna osoba došla do zaključka da se to zaista dogodilo na takav način? Ako su izgledi da neki avion bezbedno stigne do svog odredišta 10124 prema 1, ko bi seo u taj avion? Mi smo jako razumni u tako puno životnih oblasti. Gledamo u glinene posude i satove i spremni smo da kažemo da je očigledno da su to napravili neki ljudi, čak i ako ne vidimo te ljude. Zar ne možemo da koristimo istu logiku kada razmišljamo o ljudskom telu i svemiru?

Zar nam komplikovanost ljudskog tela i svemira ne daju dovoljan razlog da kažemo: „Iako ga ne vidim, najrazumnije je da zaključim da Bog postoji“?

Ako ste zainteresovani da lično upoznate Boga, evo načina na koji to možete učiniti: Upoznati Boga lično.

Da biste pročitali članak koji je jednostavnim rečima napisao jedan biohemičar, o tome da li život može da nastane kao proizvod svoje okoline, molimo vas pogledajte: http://www.answersingenesis.org/home/Area/isd/marcus.asp

 Imam pitanje…
 Kako započeti odnos sa Bogom…

(1) Hju Dejvison (Hugh Davison): «Psihologija oka», peto izdanje, (Nju Jork: McGraw Hill, 1991).
(2) Koncept i članak povezan linkom koji smo vam preporučili, napisao je Dr. Džon P. Marcus (John P. Marcus). Svoj doktorat iz biohemije pripremio je na Univerzitetu u Mičigenu i nadglednik je istraživanja u Kooperativnom istraživačkom centru za tropsku biljnu patologiju, Univerzitet Kvinslend, Australija.
(3) Fred Heron (Fred Herron):» Pokaži mi Boga «, (Sjedinjene Američke Države, Dej Star produkcija, 2000).

PODELI:  

TOP