SVIĐA:  
PODELI:  

Utolite svoju pravu žeđ

Utoliti pravu žeđ: Na koji način pijanka može da postane zamena za blisko, zadovoljavajuće zajedništvo sa drugima

Napisala Džudi Klark (Judy Clark)

Jednog leta u Koloradu, jedan prijatelj i ja smo sreli neke begunce iz Novog Meksika. Bili su izbačeni iz srednje škole tako da su lutali unaokolo igrajući i držeći čašu u koju bi ljudi ubacivali novac. Na prvi pogled, možda bismo pomislili da su oni traćili svoje živote. Međutim, pošto sam provela nekoliko sati sa Gabrijelom, Šonom, Metom i Piterom, shvatila sam da oni proživljavaju nešto za čime većina ljudi žudi.

Ovi momci su imali malo novca, nikakvo sklonište, prljavu pocepanu odeću, i jedva dovoljno hrane da prežive. Moj prijatelj i ja smo ih pozvali na večeru. Seli smo u restoran i gledali njih četvoricu kako proždiru hamburgere, buritose i šejkove, dok smo slušali njihove priče. Shvatila sam da su oni jedna zajednica.

Pravi, zdravi odnosi: nešto za čime svi mi čeznemo

Oni su se brinuli jedni o drugima. Ako bi jedan dobio nešto, on bi to podelio. Jedan momak je pojeo samo polovinu svoje porcije zato što je želeo ostatak da podeli sa svojim drugom koji nije bio sa nama. Govorili su o tome kako čuvaju leđa jedan drugome. Oni su bili roditelji jedni drugima. Oni su zaista voleli jedni druge. Govorili su o svojim strahovima, kako im nedostaju mame, osećanjima napuštenosti, gladi. Oni su živeli na jedan način koji ja nikada ne bih izabrala – ali oni su imali nešto što mnogi čisti, obrazovani, "prihvatljivi" ljudi nemaju.

Oni su imali jedni druge. Imali su prave odnose. Bili su povezani.

To je ono što svi mi želimo. Mi želimo pravi život. Mi ne želimo da budemo nalik hrčku koji trči kroz lavirint i okreće se na svom točku po čitav dan - sam i nikada ne stižući na neko mesto. Mi želimo da budemo povezani. Mi želimo da se spojimo. Želimo da budemo deo zajednice u kojoj se ljudi brinu jedni o drugima.

Moja prijateljica Rebeka je nedavno diplomirala na Vanderbilt fakultetu. Suočena sa ulaskom u „stvarni svet,“ rekla mi je: „Ja samo želim da postanem Amiš.“ Njen komentar nije imao nikakve veze sa religijom već se odnosio na zajednicu. Oni imaju susede i porodice. Oni pomažu jedni drugima da sagrade štale. Oni pritrčavaju u pomoć kada se neko nađe u opasnosti. Život je jendostavan i spor, i možeš da se suočiš sa bilo čim što te čeka iza ugla zato što znaš da nisi sam. Lepo zvuči, zar ne?

Mislim da smo gladni trajnih odnosa, punih poverenja i zabave. Mnogi od nas su odrasli u domovima gde su nam tate radile do kasno u kancelariji kako bi dobili još jedno unapređenje da bi mogli da kupe Roleks ili BMW. Mame su imale fakultetske diplome, a porodice su želele dodatne prihode tako da su mame radile. Naši roditelji su živeli pod istim krovom, ali to je bilo sve. Odnosi su se raspadali, a broj razvoda je naprasno porastao.

Pivo: popularna zamena za zdrave odnose

Bez obzira da li je u pitanju «Grejeva anatomija»,» Seks i grad» ili reprize «Prijatelja», mi volimo da gledamo ljude koji deluju povezano. A očajnički to i sami priželjkujemo. Mi želimo i potrebni su nam dobri odnosi, ali iskreno rečeno, oni su bolni i riskantni.

Dakle, šta onda da radimo? Ko može da učini da se ja osećam dobro? Kome mogu da se obratim? Ko može da mi pomogne da pobegnem iz sveta nepovezanosti – ako ništa drugo onda bar na kratko?

Ako ste vi nalik mnogim fakultetskim studentima, onda se sklupčate zajedno sa jednom kriglom u ruci ili nežno grlite flašu viskija. Piće čini da se osećate dobro i opušteno. Pristupačno je i uvek na raspolaganju kad god vam zatreba. Ne mari za vaš izgled. Čini da se osećate zabavnim, privlačnim i prihvaćenim. I ublažava nelagodnost do koje ponekad dolazi kada se povezujete sa drugima.

„Mi želimo da budemo povezani. Mi želimo da se spojimo. Želimo da budemo deo zajednice u kojoj se ljudi brinu jedni o drugima.“

Ovo zajedništvo uspeva neko vreme, ali onda se budite. To je bilo samo za jednu noć.

Verovatno vas uopšte ne iznenađuje to što tražimo ljubav na svim pogrešnim mestima. Autor i psiholog Dr. Henri Klaud (Dr. Henry Cloud) piše: „Svima nam je potrebna ljubav u prvih nekoliko godina života. Ako ne primimo tu ljubav, onda gladujemo za njom do kraja svojih života. Ova glad za ljubavlju je toliko silna da kada je ne pronađemo u odnosima sa drugim ljudima, tražimo je na drugim mestima, kao na primer u hrani, u poslu, u seksualnim aktivnostima, ili u trošenju novca... preteranom piću, ili prekomernom radu."1

Šeli, student na fakultetu Alabame, kaže: „Mogu provoditi svaku noć u kafićima sa svojim prijateljima dok smo pijani, ali kada ih vidim sledećeg dana u studentskom gradu, nemamo šta da kažemo jedni drugima.“ Šeli ima zajedništvo sa nekim ljudima, ali ona ih opisuje kao, u najbolju ruku, površna. Njena stvarna potreba da bude povezana sa ljudima nije ispunjena.

Ben, sa druge strane, odlazi da pije sa svojim prijateljima i alkohol ih oslobađa da govore o stvarima koje su im zaista važne. Njihova prijateljstva deluju dublja. Međutim Ben kaže: „Moram da naučim kako da budem stvaran bez alkohola kao štake.“

Naša prava žeđ je za zdravim odnosima

Dr. Klaud nastavlja i kaže: „Ljudi obično postaju zavisni od neke određene supstance, kao što je alkohol, kokain, spid, posao, kocka, razarajuće veze, religioznost, uspeh i materijalizam. Ove supstance i aktivnosti ipak nikada ne zadovoljavaju zato što se ne suočavaju sa stvarnim problemom. Nama zapravo nije potreban alkohol, ulične droge ili seks. Možemo jako dobro da živimo bez svih ovih stvari. Međutim, nama su jako potrebni međuljudski odnosi, i bez njih ne možemo jako dobro da živimo.“2

Kada postavim studentima pitanje zašto piju, većina nih odgovara: „Zabavno je.“ Površinski gledano, to je prihvatljiv odgovor. Ali ako zanemarimo zabavu, da li ste se ikad zapitali zašto uopšte pijete? Možda je to neki privremeni beg od stresa, nesigurnosti u ono što budućnost nosi, ili pritisak u društvenim situacijama.

Kada imate dobre odnose, ne morate tražiti sigurnost u nečemu drugom, bez obzira da li je u pitanju alkohol, seks ili hrana. Kada imate dobre odnose, manja je verovatnoća da ćete pokušati da popunite prazninu sa nečim drugim. Kada imate dobre odnose, neke od najdubljih potreba su vam podmirene.

„Kada imate dobre odnose, ne morate tražiti sigurnost u nečemu drugom, bez obzira da li je u pitanju alkohol, seks ili hrana.“

Dr. Klaud nastavlja: „Ostvarivanje veza je jedna od osnovnih i temeljnih ideja u životu i čitavom univerzumu. To je osnovna ljudska potreba. Bog nas je stvorio sa glađu za zajedništvom – za zajedništvom sa njim i drugim ljudima. U našoj srži mi smo bića koja žele zajedništvo. Bez čvrstog, povezanog zajedništva, ljudska duša će zaglibiti u psihološkim i emotivnim problemima. Duša ne može da napreduje ako nije povezana sa drugima.“3

Kako da naučimo da ostvarujemo povezana zajedništva? Počnite sa time da budete iskreni prema sebi. Da li je možda razlog zašto pijete, ili previše jedete, ili premalo, ili zloupotrebljavate seks, ili terate sebe ka savršenstvu to da vam je zaista potrebno zajedništvo?

Ako je tako, postoje mnoge dobre knjige o tome kako graditi odnose sa ljudima (uključujući i one koje je napisao Dr. Klaud). Ali, postoji jedno ključno zajedništvo koje nudi pravi temelj za zdrave odnose sa ljudima. Dr. Klaud govori o našoj potrebi da budemo povezani na jedan značajan način kako sa ljudima tako i sa Bogom. Francuski filozof i fizičar Blejz Paskal kaže da se u srcu svakog čoveka nalazi Bogom oblikovana praznina koja se ne može popuniti stvorenim stvarima.

Da li možemo imati zajedništvo sa Bogom koji nas je stvorio? Da li možemo biti povezani sa Bogom? Ne govorim o Bogu koji vam daje spisak šta smete, a šta ne smete da radite. Ili o velikom policajcu na nebu koji je spreman da vas uhapsi i za najmanji prekršaj. Govorim o zajedništvu sa Bogom koje je zasnovano na ljubavi i istini i slobodi i unutrašnjem miru.

Započinjanje zajedništva sa Bogom

Bog Vas je stvorio da biste ga poznavali. U dubini svoga bića Vi ste svesni toga. Ali svi mi imamo buntovnički duh koji kaže Bogu: „Hej, ti idi svojim putem, ja ću ići svojim. Nemoj da me gnjaviš osim ako mi ne budeš bio potreban.“ Neki od nas su to rekli. Drugi samo misle, ako možemo da zanemarimo čitavo „pitanje o Bogu,“ onda će ono nestati. A opet mi ostali kažemo da želimo zajedništvo sa Bogom, ali želimo da dođemo njemu onako kako mi to hoćemo - pokušavajući da zaradimo svoj put. Istina je u tome da niko od nas ne može da zaradi ili zasluži zajedništvo sa savršenim Bogom.

„Baš kao što opijanje ili preterano jedenje nosi sa sobom posledice, isto važi i za pobunu protiv ili ignorisanje Boga.“

Baš kao što opijanje ili preterano jedenje nosi sa sobom posledice, isto važi i za pobunu protiv ili ignorisanje Boga. Možda ni ne primećujete posledice ali vremenom će vas sustići. Bog kaže da su posledice večna razdvojenost od njega. Vi ste sada na fakultetu i nadam se da se zabavljate, pripremajući se za budućnost. Teško je razmišljati u vidu večnosti... ali nikad se ne zna. Moj prijatelj Stiv, dvadesetogodišnji momak, možda više neće biti živ kada budete ovo čitali. On umire zato što je njegova krv zaražena virusom HIV-a. Njemu ništa drugo ne preostaje nego da se suoči sa večnošću sada.

Bog je našao načina kako mi možemo da ga poznajemo dok smo ovde na zemlji a i zauvek. On je to učinio tako što je poslao Isusa na zemlju, da hoda u našim cipelama, i živi savršenim životom. Ali to nije sve. Mi smo zaslužili kaznu zbog naših greha, ali Isus se dobrovoljno žrtvovao na krstu umesto nas. Sve što mi treba da učinimo da bismo poznavali Boga je da poverujemo u činjenicu da je Isus platio sav krš u našim životima koji nas je razdvajao od savršenog Boga. To možete prihvatiti i poverovati u njega ili možete doneti odluku da ga odbacite. To je vaša odluka.

Kada sam se molila Bogu, rekla sam mu da želim da ga poznajem i svoje pouzdanje sam položila u Isusovu smrt za mene. Započela sam odnos sa njim. Sada sam bila povezana sa Bogom čitavog univerzuma. Kada je naš odnos čvrst, moj život je drugačiji. Ne moram da trčim unaokolo pokušavajući da pronađem sledeću stvar koja će me zadovoljiti – bez obzira da li je u pitanju novac, piće ili težnja za uspehom. Kada ga ne konstatujem, lutam unaokolo pokušavajući da pronađem taj sastojak koji fali.

Ne znam sa čime se vi suočavate. Ne znam na koji način se simptomi manifestuju u vašem životu. Možda je u pitanju preterivanje sa pićem, seks ili droge. Ili ste možda opsednuti vežbanjem. Ili se ubijate da zaradite sve desetke kako biste se osećali vrednima. Ovo su sve zamene za našu pravu potrebu da budemo povezani sa ljudima i sa Bogom. Svi mi imamo tu prazninu u nama koja može biti popunjena jedino zajedništvom sa Bogom.

Možda biste želeli još sada da započnete zajedništvo sa Bogom. Sve što treba da učinite je da mu to i kažete. On poznaje želje vašeg srca i mnogo više mari za to nego za vaše reči. Možda biste želeli da kažete nešto slično ovome,

„Bože, ja želim da te poznajem. Želim da budem povezan sa tobom. Isprobavao sam druge stvari kako bih ispunio svoju potrebu za tobom, i one nisu upalile. Oprosti mi što nisam prvo došao tebi. Hvala ti što me voliš i želiš da te poznajem. Prihvatam to da si ovo zajedništvo omogućio kroz Isusovu smrt. Verujem ti. Amin.“

Videćete da će vas zajedništvo sa Bogom ispuniti i zadovoljiti. Kada ste povezani sa Bogom tada imate temelj da gradite značajne, trajne i važne odnose. Utolite svoju pravu žed

 Upravo sam zamolio/la Isusa da uđe u moj život (slede korisne informacije)…
 Možda bih voleo/la da pozovem Isusa u svoj život, molim vas da mi ovo bolje objasnite…
 Imam pitanje…

(1) Dr. Henri Klaud (Dr. Henry Cloud) i Dr. Džon Taunzend (Dr. John Townsend), Granice (Veliki Brzaci, MI: Zondervan, 1992), 220.
(2) Dr. Henri Klaud (Dr. Henry Cloud), Promene koje isceljuju (Veliki Brzaci, MI: Zondervan, 1992), 64.
(3) Deo iz iste knjige. str 47.

PODELI:  

TOP