SVIĐA:  
PODELI:  

Stvarni život

Troje ljudi govori o tome gde pronalaze ispunjenje, prihvaćenost i svrhu u stvarnom životu.

Razni autori

Da li ste ikada osećali da mora da postoji nešto više? Nešto više od golog preživljavanja? Ono što sledi su neka direktna objašnjenja koja nude mišljenja o stvarnom životu i Božijoj ulozi u njemu.

Ispunjenost u stvarnom životu
[napisao Džon G. (John G.)]

Možda ste čuli za čoveka čiji je životni cilj bio da se popne na određenu planinu. Kada je konačno stigao do vrha, bio je užasno razočaran. Više nije imao gde da ode, a nešto je još uvek nedostajalo u njegovom životu. To je nalik profesionalnom fudbaleru koji postaje depresivan posle pobede na šampionatu.

Moje iskustvo sa fakulteta bilo je slično tome. „Do moje završne godine, ostvario sam sve za šta su mi ljudi govorili da će me ispunjavati – bio sam deo bratstva i drugih organizacija studentskog grada, puno sam se zabavljao na žurkama, dobijao pristojne ocene i izlazio sam sa devojkama koje su me zaista privlacile.

Sve što sam želeo da uradim i postignem dok sam na fakultetu se ostvarilo. Pa ipak, kada sam stigao do „vrha planine,“ još uvek nisam osećao ispunjenost. Nešto je još uvek nedostajalo a ja nisam više imao gde da odem.

Naravno, niko nije znao da ja gajim ovakva osecanja o životu – spolja to nisam pokazivao.“ Ironija je bila u tome što sam osećao da se mnogi momci iz bratstva ugledaju na mene. Možda su želeli da njihovi životi budu više nalik mome. Oni nisu znali koliko sam se neispunjeno ja osećao.

Postojala je, međutim, jedna druga grupa momaka u našem bratstvu. Ja sam ih nazivao „biblijski goniči.“ Iako sam ih ismevao i uvek tražio razloge da ih osudim, postojalo je nešto u njima preko čega nisam mogao da pređem... njima kao da ništa nije nedostajalo. Oni kao da su imali to pravo ispunjenje za kojim sam ja tragao. Oni kao da su znali šta je smisao života.

Tog leta posle moje završne godine u školi bio sam pozvan na biblijsko proučavanje u jednoj crkvi. Iz nekog razloga sam otišao. Pretpostavljam da sam bio otvoreniji za duhovne stvari nego obično. Kada je čovek počeo da poučava iz Biblije, ostao sam zapanjen. „Hej, pa ove stvari su pun pogodak!" Bio sam obuzet strahopoštovanjem zbog toga koliko je Biblija istinita i koliko se činila značajnom za moj život.

To je bilo kao da je Bog kucao na vrata moga srca... ali ja još uvek nisam želeo da ga pustim unutra. I dalje sam razmišljao o tome kako će se moj život promeniti i kako će moji prijatelji misliti da sam uvrnut. Bio sam uplašen. Međutim, što sam više razmišljao o tome, to mi je više Bog pomagao da shvatim kako je ulazak u zajedništvo sa njim bila ispravna stvar. Tako da sam mu rekao da iskreno želim da on uđe u moj život.

Ono što se desilo posle toga je teško opisati. To mogu reći jedino na ovaj način: Ja sam se „sreo“ sa Bogom. I kada sam se sreo sa njim pronašao sam pravu ispunjenost. Osetio sam celinu koju nikada do tada nisam osetio, kao da je jedan prazan deo mene duboko u mojoj duši bio popunjen – celinu koja je od tog dana bila deo mog života.

Ono što sam saznao je da moje iskustvo nije bilo jedinstveno. To je ono što Isus Hrist nudi da učini u životu svake osobe. On je rekao (i još uvek govori): „Ja sam hleb života. Ko dođe k meni neće ogladneti; i ko u mene veruje, neće nikada ožedneti.“1 Isus nam nudi da započnemo zajedništvo sa njim.

Život i dalje ima svoje uspone i padove, svoja razočarenja i borbe. Međutim, ono što mom životu daje značaj i čini me zadovoljnim je prava ispunjenost koju sam doživeo u poznanju Isusa Hrista.

Prihvaćenost u stvarnom životu
[napisao Robert K. (Robert C.)]

Dok sam odrastao, gledanje «Čarobnjaka iz Oza» na televiziji je bio proslavljani trenutak sam za sebe. Možda se sećate priče. Doroti odlazi iz Kanzasa i rušeći se sleće u Oz, gde prikladno ubija zlu vešticu i time u trenu postaje poznata ličnost. Svo ovo odavanje pošte i dobra volja stanovnika Oza, ipak, ne uspevaju da ispune njenu bolnu potrebu: tu želju da bude kod kuće. Međutim, na sreću, sve što je Doroti potrebno je jedno putovanje i poseta Čarobnjaku... tom predivnom Čarobnjaku iz Oza. Tako da se ona, pre nego što je i bila svesna, našla na putovanju sa nova tri saputnika koji su išli za njom, rastući u radosnom iščekivanju susreta sa ovom velikom ličnošću.

Sećate se šta se zatim desilo? Umesto dobrog i brižnog čarobnjaka, Doroti i njene prijatelje dočekuje ljut, zastrašujući glas koji od njih zahteva izvršenje gotovo nemogućeg zadatka kojim bi se dokazali: da dođu do metle koja pripada zloj veštici.

Toliko o predivnom Čarobnjaku iz Oza.

Posle brojnih, burnih iskušenja, Doroti i njeni prijatelji ponovo stoje pred Čarobnjakom iz Oza (ovog puta sa metlom) kada Dorotin pas, Toto, povlači zavesu iza koje se nalazi dobar, stari čikica koji nije ni nalik urlajućem Čarobnjaku.

Dok sam odrastao, za mene je Bog bio dosta nalik Čarobnjaku iz Oza. Mislio sam da je zao i naprasan i da zapravo jako malo zna o meni. Nekoliko predstava o njemu koje sam kao dete video u crkvi učinile su ga da deluje dalek, iz nekog drugog sveta, nedodirljiv. Njegovu smrt na krstu – neprekidna slika – razumeo sam kao veliku žrtvu, ali koju je on nevoljno podneo. Smatrao sam da je ono što se kod njega računa bilo koliko se dobro ponašam, i koliko težim da živim po njegovim merilima. Ako bih ikada želeo da me On prihvati, pre svega bih morao da se dokažem dostojnim. Kao što možete i da zamislite, Bog nije bio predivna ličnost u mom životu. Predivan nikako nije bila reč koju sam ja koristio da bih ga opisao.

Onda, na mojoj prvoj godini fakulteta, sve se to promenilo. Zavesa je bila uklonjena. Po prvi put u mom životu, neko mi je pokazao u Bibliji – knjizi za koju sam oduvek smatrao da je prepuna dima – ko je zaista Bog. On nije bio ni ljut ni zao – upravo suprotno. On je bio pun ljubavi i saosećanja. On je znao da ja nisam imao sposobnosti da živim savršenim životom niti da ikada ispunim njegova merila. Dakle, iz njegove velike ljubavi, on je postao to savršeno ljudsko biće i ispunio ta merila umesto mene.

Shvatio sam da Isus Hrist nije bio moj primer, već moja zamena. Ja nisam trebao da kopiram njegove patnje, već da ih iskoristim. Kroz njegovu smrt na krstu – za koju sam otkrio da je bila dobrovoljna – mom grehu i mojim neuspesima je bilo suđeno. Na krstu je Bog pokazao njegovu veliku ljubav prema meni. Na tom mestu mi je pokazao koliko me dobro poznaje. Na tom mestu me je prihvatio. Kao što Biblija kaže, „Njega [Isusa], koji nije učinio greh, Bog je radi nas učinio grehom da u njemu budemo Božija pravednost.”2

Prava prihvaćenost, otkrio sam, leži u nekom novom iza zavesa. Postavljam izazov pred vas da povučete tu zavesu i sami ga otkrijete, i da razmislite o njegovoj ponudi prihvatanja i oproštenja.

Svrha u stvarnom životu
[napisala Merilin A. (Marilyn A.)]

Oduvek sam smatrala da život treba da ima smisao. Možda ne u svakom trenutku svakoga dana. Mislim, koliko ima smisla u pranju veša? Niti život uvek treba da bude ozbiljan. Svima nama je potrebna izuzetno velika doza dobrog provoda!

Međutim, život mora da bude mnogo više od traganja za zadovoljstvom, delimično zbog toga što užitak ne traje dugo. On je tu na trenutak, i onda ga više nema. Autor Ravi Zakarajas (Ravi Zacharias) je to dobro rekao: „Ako život nema nekog većeg smisla... onda život ostaje bez pokretačke sile, bez sveukupne suštine ili objašnjenja.“

Nekoliko godina sam proučavala filozofije Dostojevskog, Sartra, Ničea, Sokrata i još mnogih drugih – tražeći najvažniju svrhu svog života koja će me motivisati. Svakih nekoliko nedelja ja bih „isprobavala“ novu filozofiju da vidim da li će to upaliti. Međutim, sve ove filozofije su bile razočaravajuće kada bi se primenile na stvarne životne situacije. Moja potraga se nastavila.

Međunarodni novinski dopisnik iz „Tajm“ časopisa, Dr. Dejvid Ajkmen (Dr. David Aikman), je malo rasvetlio ovu temu. On poseduje nekoliko post-diplomskih diploma, stručnjak je za Rusku i Kinesku istoriju i komunističke afere, radio je u više od 30 zemalja, tečno govori šest jezika, i ozbiljan je mislilac kada je reč o životnim pitanjima. On je rekao: „Svako od nas ima svoju svrhu, razlog svog postojanja ovde, koji vam niko drugi ne može otkriti, ali ga možete saznati od Boga.“ Dr. Ajkmen preporučuje započinjanje zajedništva sa Isusom Hristom.

Dr. Ajkmen je dao ovo objašnjenje: „Kada sam čuo Isusove reči (u Bibliji), činilo mi se da govori mome srcu, a govorio je: "Ja sam put života. Ako slediš mene i činiš ono što ja govorim, tvoj život će se promeniti."" Zatim je govorio o prvom koraku ka započinjanju zajedništva sa Isusom Hristom, tako što je tražio od njega da uđe u njegov život. Dr. Ajkmen zaključuje, „Mogu da vam obećam... svako ko napravi taj prvi korak ka Isusu Hristu imaće jako uzbudljiv život.“

Kao Dr. Ajkmen, i ja potičem iz ateističke pozadine. Nalik njemu, i ja sam shvatila da su Isusove izjave kojima je govorio o sebi bile prilično jedinstvene. Isus nije ukazivao ljudima na njegovu životnu filozofiju, on je ljudima ukazivao na sebe. Isus je rekao da ON može da prašta naše grehe, da nam pruži unutrašnji mir usred teških okolnosti, i da nas vodi u jedan život slobode.

Zaključila sam da ako Bog zaista postoji, ja želim da ga upoznam. Međutim, ja sam još uvek bila skeptična. Raspravljala sam i izazivala sve hrišćane koje sam poznavala. Želela sam dokaz da je Isus Bog. Jednog dana sam iskreno pogledala dokaze o Božijem postojanju i Isusovoj božanskoj prirodi, i bila sam šokirana pronalaženjem brojnih logičnih, istorijskih činjenica. Tada sam znala da moram doneti odluku. Da li ću da ga pozovem da uđe u moj život i utiče na njega onako kako on to želi, ili ću da zatvorim ovo poglavlje mog života i odbiti jednom zauvek da razmotrim tu mogućnost o Božijem postojanju?

Posle razmatranja konkretnih, intelektualnih razloga zbog kojih treba verovati u Isusa, zatražila sam od Isusa da uđe u moj život. Upravo tog dana moja potraga za životnim smislom je u potpunosti razrešena.

Za mene je bilo zapanjujuće to što mogu da imam zajedništvo sa Bogom. Razgovarala sam sa njim i, kroz promene u okolnostima, on mi je pokazivao da me čuje. Vodio me je stazama karijere koje su mnogo šire i uzbudljivije nego što sam mogla i da sanjam. Postavljala sam mu pitanja, a on me je vodio do odgovarajućih, korisnih odgovora u Bibliji.

Ove stvari se nisu desile samo jednog mračnog, olujnog dana. To je bilo iskreno dvosmerno zajedništvo sa Bogom u kome sam neprekidno uživala, i uživam još uvek. To nije bilo zato što sam ja postala svetica, već zato što će Isus Hrist ući u život bilo koje osobe koja zaista želi da ga poznaje i sledi.

Postoji duboka radost koja proizlazi iz hodanja za Bogom. Za razliku od bilo čega ili bilo koga drugog, poznavanje Isusa Hrista je donelo pravu svrhu mom životu.

U stvarnom životu...

Stvarni život je život prepun ispunjenosti, prihvaćenosti i svrhe. Pronalazimo ga u zajedništvu sa Isusom Hristom. Niko u ljudskoj istoriji nije tvrdio ono što je Isus tvrdio i davao tako velike dokaze koji su potvrđivali te tvrdnje. On je tvrdio za sebe da je Bog, da može da prašta grehe, i da je ON jedini put kroz koga možemo poznavati Boga Oca. Isus je potkrepio te tvrdnje svojim vaskrsenjem iz mrtvih. On je, zaista, najjedinstvenija osoba koja je ikada živela... mnogo više od velikog učitelja.

Biblija nam kaže da je Isus Bog koji je postao čovek – „Reč je postala telo i nastanila se među nama.3 On je bio „pravi odraz njegovog (Božijeg) bića.“4 Ukratko, Isus Hrist je tačno otkrio kakav je Bog. Onda kako mi možemo da započnemo zajedništvo sa njim?

Ne možemo da započnemo zajedništvo sa Bogom pokušavajući da budemo bolji ljudi. Veći trud da zadobijemo Božije odobravanje nije način na koji on želi da mi živimo. Da li ste ikada bili u vezi sa nekom osobom gde ste morali da dajete sve od sebe da zadobijete odobravanje te osobe? Uopšte nije zabavno.

Božija ljubav prema nama je toliko iskrena da je on sam obezbedio način na koji mi možemo da mu se približimo... ali, tu postoji problem. U ovom trenutku, ono što nam predstavlja prepreku u tome da budemo povezani sa Bogom je naš greh (naša ego-centričnost koja se ispoljava kroz naš gnev, zlobne reči, naše nestrpljenje, našu sebičnost, pohlepu, i td.). Ako ste se ikada zapitali kako to da vaše molitve ne idu nikuda, to je razlog. Naš greh nas je razdvojio od Boga, koji je svet.

Onda šta je to Bog učinio da bismo mi imali blizak odnos sa njim? Isus Hrist („Bog u telu“) je preuzeo sav greh na svoja pleća kada je dobrovoljno umro na krstu. On je to učinio da bi nama bilo u potpunosti oprošteno, i da bi nas u potpunosti prihvatio.

Ilustracija našeg problema je jedna studentkinja na fakultetu koji je bio optužen za zločin. Sudija je osudio na 30 dana u zatvoru ili da plati kaznu od 1000$. Ta studentkinja nije imala na raspolaganju ni to vreme ni taj novac. Sudija, znajući ovo, skida svoj ogrtač, dolazi do optuženičke klupe, i svojom čekovnom knjižicom plaća kaznu. Zašto? Zato što, kao pravedni sudija, on nije mogao da zanemari prekršaj. Međutim, pošto je on bio otac toj studentkinji, on je doneo odluku da plati kaznu u njeno ime.

Upravo to je Isus učinio za svakog od nas na krstu. On je podneo veliku žrtvu kada su ga tukli, ponižavali, šibali i razapeli umesto nas. Sada on traži od nas da se odazovemo na njegovu žrtvu tako što ćemo ga pozvati u svoje živote.

Kako mi možemo biti u stvarnom životu

On želi da ga poznajemo i da iskusimo njegovu ljubav, radost i mir. Kada ga pozovemo u svoje živote, primamo njegovo oproštenje, i započinjemo zajedništvo sa njim koje treba da traje večno. Isus je rekao: „Gle, stojim na vratima (vašeg srca) i kucam. Ako neko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu (ili njoj).“5 Ako je ovo sada želja tvog srca, ono što sledi je primer jedne molitve (ali reči nisu toliko bitne koliko je bitan stav vašeg srca):

«Dragi Bože, priznajem da sam sagrešio protiv tebe. Hvala ti što si sve moje grehe preuzeo na sebe na krstu. Želim da primim tvoje oproštenje. Želim da započnem zajedništvo sa tobom. Molim te da uđeš u moj život kao moj Spasitelj i Gospod. Molim te daj mi stvarni život koji dolazi samo od tebe!»

Ako želite saznati više o smislu života, molimo vas pogledajte Izvor promenjenog života ili neke druge članke na ovom sajtu.

 Upravo sam zamolio/la Isusa da uđe u moj život (slede korisne informacije)…
 Možda bih voleo/la da pozovem Isusa u svoj život, molim vas da mi ovo bolje objasnite…
 Imam pitanje…

Iz Biblije...

„Ko ima Sina, ima život. Ko nema Sina Božijeg, nema život.“ (Prva poslanica Jovanova 5:12)

„A onima koji su ga primili, dao je moć da postanu Božija deca – onima koji veruju u njegovo ime.“ (Evanđelje po Jovanu 1:12)

„Jer, Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina da niko ko u njega veruje ne propradne, nego da ima večni život.“ (Evanđelje po Jovanu 3:16)

"Jer, milošću ste spaseni, kroz veru...a ne na osnovu dela, da se niko ne bi hvalio.“ (Poslanca Efescima 2:8-9)

"Ako je, dakle, neko u Hristu, novo je stvorenje; staro je prošlo, evo, novo je nastalo.“ (Druga poslanica Korinćanima 5:17)

„A ovo je večni život: da upoznaju tebe, jedinog istinitog Boga, i onoga koga si poslao – Isusa Hrista.“ (Evanđelje po Jovanu 17:3)

(1) Evanđelje po Jovanu 6:35 (2) Druga poslanica Korinćanima 5:21 (3) Evanđelje po Jovanu 1:14 (4) Poslanica Jevrejima 1:3 (5) Otkrivenje 3:20

PODELI:  

TOP