SVIĐA:  
PODELI:  

Spokojan um usred nestabilnog sveta

Pronalaženje unutrašnjeg mira: U trenucima nesigurnosti, kako možete imati spokojan um radije nego brigu i uznemirenost?

Bez obzira šta se dešava u svetu ili u našem ličnom životu, da li postoji mesto kome se možemo okrenuti u potrazi za stabilnošću? Da li možemo gledati sa nadom u budućnost, ne mareći na životne i svetske okolnosti? Ovih dana mnogi studenti vide Božiju vrednost kao njihovu konstantu. Svet oko nas se neprekidno menja, ali Bog je nepromenljiv. On je čvrst, pouzdan. On kaže: „Ima li Boga osim mene? Da, nema stene, ne znam ni jedne. Jer ja Gospod ne menjam se.“1 Bog je uvek tu. Na njega možemo uvek računati. On je „isti i juče i danas i doveka.“2 Bog sebe može da obznani, dajući nam kroz njega spokojan um, potpuno umirujući naše srce.

Da li je moguće imati unutrašnji mir?

Heder, koja je nedavno diplomirala na Stenfordu, rekla je to ovako: „Biti u pravom životnom zajedništvu sa Bogom je jedna ošamućujuća i predivna svakodnevna realnost. Postoji to kosmičko društvo koje ne bih menjala za čitav svet. Duboko me poznaje i voli na takav način za koji se jedino nadam da mogu ispravno da ga opišem.“

Student Stiv Sojer, hemofiličar, potražio je stabilnost kada je saznao da je zaražen virusom HIV-a prilikom jedne loše transfuzije krvi. U početku, Stiv je bio u velikom očaju. Krivio je Boga. Zatim je Stiv posegnuo ka Bogu. Rezultat: poslednjih par godina njegovog života, Stiv je putovao na bezbroj fakulteta (trpeći veliki bol), samo da bi rekao svojim kolegama studentima kako mogu poznavati Boga i doživeti mir koji je on doživeo od kada ga je upoznao. Bog je rekao: „Svoj mir vam dajem. Ali, ne dajem ga onako kako svet daje. Neka se ne uznemirava vaše srce. U svetu imate nevolju, ali budite hrabri – ja sam pobedio svet.“3

Kao i Stiv,i drugi studenti su naučili šta god da se dešava u ovom životu, to nije „kraj sveta“ – zato što ovaj svet nije kraj.

Bog rovova

Kao što je svima poznato, mnogi ljudi čekaju dok se stvari zaista ne pogoršaju, pa se tek onda okreću ka Bogu. Vojni sveštenik iz drugog svetskog rata objasnio je da, „ne postoje ateisti u rovovima.“ Kada je život ružičast, ljudi ne osećaju da im je potreban Bog. Ali to se često menja kada stvari krenu naopako, kada shvatimo da se nalazimo u rovovima.

Kerin, studentkinja u Virdžiniji, objašnjava svoj dolazak Bogu na ovakav način: „Mislila sam da sam hrišćanka zato što odlazim u crkvu nedeljom, ali nisam imala pojma ko je Bog. Moja poslednja godina srednje škole uglavnom je ličila na moje prethodne tri godine. Većinu vremena sam provodila opijajući se, drogirajući se ili tražeći neki način da bi me neko voleo. Umirala sam iznutra i nisam imala nikakvu kontrolu nad svojim životom. Tek kada sam shvatila koliko želim da se moj život završi znala sam da kad odem na koledž moraću da pronađem neku nadu. Tada sam zamolila Boga da uđe u moj život. On mi je pokazao ljubav, sigurnost, oproštenje, podršku, utehu, prihvaćenost i svrhu života. On je moja snaga, i ja ne bih bila danas ovde da nije bilo njega.“

Ko zna šta će se dogoditi u novom milenijumu? Mnogi studenti se možda osećaju kao da su u rovovima. Život može biti prava bitka. Spokojnost našeg uma može biti dobro uzdrmana. U tim trenucima kada stvari postanu užarene, često posežemo ka Bogu. To je u redu, zato što je Bog, jedina konstanta, tu i zapravo želi da bude uključen u naše živote. On kaže: „Ja sam, ja sam Gospod, i osim mene nema Spasitelja. Pogledajte u mene... jer sam ja Bog, i nema drugog.“4

Da, na Boga možemo gledati kao na „štaku,“ ali pre će biti da je on jedini uistinu besprekoran.

Nevidljivi rovovi

Neki ljudi se, međutim, okreću ka Bogu čak i kada se sve stvari dobro odvijaju. Džon, student iz Teksasa, je to objasnio: „Do moje završne godine, ostvario sam sve za šta su mi ljudi govorili da će me ispunjavati – imao sam vodeće uloge u organizacijama studentskog grada, žurkama, dobijao dobre ocene, izlazio sa devojkama koje su me zaista privlačile. Sve što sam želeo da uradim i postignem dok sam na fakultetu se ostvarilo – a ipak sam i dalje bio neispunjen. Nešto je još uvek nedostajalo, a ja nisam više imao gde da odem. Naravno, niko nije znao da ja gajim ovakva osećanja o životu – spolja to nisam pokazivao.“

Čak i kada stvari naizgled dobro idu, život i dalje može da predstavlja rov – onaj unutrašnji koji je nevidljiv pred golim okom, ali se oseća u srcu. Beki, student iz Ilinoisa, je opisala taj fenomen na ovakav način: „Koliko puta ste pomislili da ako samo budete imali taj komad odeće, ili tog momka, ili uspete da posetite neko mesto, tada će vaš život biti srećan i potpun? I koliko puta ste kupili tu majicu, ili izašli sa tim momkom ili posetili to mesto, a posle toga se osećale još praznijom nego pre nego što ste počele?“

Nisu nam potrebni neuspesi ili tragedije da bismo osetili rovove. Najčešće nedostatak mira potiče jednostavno od Božijeg odsustva iz naših života. Beki kaže o njenom upoznavanju Boga: "Od tada sam imala puno borbi i izazova u svom životu, ali sve što radim sada gledam iz jedne druge perspektive znajući da je večni Bog, pun ljubavi na mojoj strani. Verujem da ne postoji ništa što Bog i ja ne možemo zajedno da rešimo; a što se tiče punine za kojom sam tako žarko tragala, konačno sam je pronašla.“

Sa Bogom u našim životima, možemo da se opustimo. Dok upoznajemo Boga i slušamo šta nam govori u Bibliji, on unosi jedan unutrašnji mir u naše živote, zato što ga poznajemo. Gledamo na život iz njegovog povoljnog položaja, svesni njegove vernosti i sposobnosti da se brine o nama. Tako da šta god novi milenijum donosio, možemo svoju nadu položiti u Boga koji je naša konstanta. On čeka da se dokaže u našim životima ako se samo okrenemo njemu i potražimo ga.

Pravi unutrašnji mir - Zidanje na steni

Da li zidate na nečemu u svom životu? Verovali ili ne, svaka osoba zida na nečemu. Svako od nas ima temelj, nešto u šta polažemo svoju nadu i veru. Možda smo to mi sami – „Ja znam da mogu da uspem u životu ako se budem dovoljno trudio.“ Ili način života – „Ako budem mogao dovoljno novca da zaradim, život će biti predivan.“ Ili čak neki vremenski period – „Novi milenijum će promeniti sve ovo.“

Božija tačka gledišta je drugačija. On kaže da je to nestabilno tlo ako svoju nadu i veru polažemo u sebe, u druge ljude ili u bilo šta drugo što nam ovaj svet nudi. Umesto toga, on želi da se pouzdajemo u njega. On kaže, „Svaki koji sluša moje reči i izvršava ih sličan je mudrom čoveku koji je svoju kuću sazidao na steni. Pade kiša i naiđe bujica, i vetrovi dunuše i obrušiše se na tu kuću, ali ona se ne sruši jer joj je temelj bio na steni. A svaki koji sluša moje reči i ne izvršava ih, sličan je ludom čoveku koji je svoju kuću sazidao na pesku. Pade kiša i naiđe bujica, i vetrovi dunuše i sručiše se na tu kuću, i ona se uz silan tresak sruši.“5

Mudro je imati Boga u našim životima u onim trenucima kada nastupe katastrofe. Međutim, Božija namera za nas je da imamo život u izobilju bez obzira na okolnosti. On želi da ima pozitivan uticaj u svakoj oblasti naših života. Kada se oslanjamo na njega i njegovu reč, tada zidamo na Steni.

Najveća spokojnost uma

Neki ljudi osećaju sigurnost u tome što su deca multi-milionera, ili što znaju da sa lakoćom mogu da dobiju dobre ocene. Postoji još veća sigurnost u zajedništvu sa Bogom.

Bog je moćan. Za razliku od nas, Bog zna šta će se desiti sutra, sledeće nedelje, sledeće godine, sledeće decenije. On kaže „Jer sam ja Bog, i nema drugoga, koji od početka javljam kraj i izdaleka što još nije bilo.“6 On zna šta će se dešavati u novom milenijumu. Što je još važnije, On zna šta će se desiti u vašem životu i biće uz vas kada se to bude desilo, ako ste doneli odluku da ga uključite u svoj život. On nam kaže da on može biti „utočište i sila, pomoćnik, koji se u nevoljama brzo nalazi.”7 Ali moramo iskreno dati sve od sebe da ga tražimo. On kaže: „I tražićete me, i naći ćete me, kad me potražite svim srcem svojim.“8

To ne znači da oni koji poznaju Boga neće prolaziti kroz teška vremena. Sigurno hoće. Ako se naš narod bude suočio sa terorističkim napadima u novom milenijumu, oni koji poznaju Boga će takođe biti uključeni u stradanja. Mađutim, postoji mir i snaga koju nam pruža Božije prisustvo. Jedan sledbenik Isusa Hrista je to ovako sročio: „U svemu smo pritisnuti, ali ne i pritešnjeni, dvoumeći se, ali ne očajavajući, proganjani ali ne i napušteni, obarani, ali ne i uništeni.“9 Realnost nam govori da ćemo se suočavati sa problemima. Međutim, ako kroz njih budemo prolazili u zajedništvu sa Bogom, možemo reagovati na njih sa drugačije tačke gledišta i u snazi koja ne dolazi od nas samih. Ni jedan problem nema taj kapacitet da za Boga bude nepremostiv. On je veći od svih problema koji mogu da nas pogode, i nismo prepušteni sami sebi da ih rešavamo.

Bog se brine. Božija velika sila, koja se može videti u našim životima, je uvek praćena njegovom dubokom ljubavlju. Novi milenijum može biti vreme svetskog mira koji nikada ranije nismo videli, ili će možda biti više etničke mržnje i nasilja, više razvoda, itd. U svakom slučaju, niko nas neće voleti koliko Bog može da nas voli. Niko neće brinuti za nas toliko koliko Bog može da se brine za nas. Njegova reč nam kaže: „Dobar je Gospod, utočište u nevolji. On brine za one koji se u njega uzdaju.10 “Svu svoju brigu prebacite na njega, jer on se brine za vas.”11 , “Pravedan je Gospod u svim putevima svojim i pun ljubavi prema svemu što je stvorio. Gospod je blizu svih koji ga prizivaju, svih koji ga prizivaju u istini. Želju ispunja onima koji ga se boje, vapaj njihov čuje i izbavlja ih.“12

Isus Hrist je svojim sledbenicima rekao ove utešne reči: „Zar se dva vrapca ne prodaju za jedan asarion? A ni jedan od njih ne pada na zemlju bez vašega Oca. Pa vama je i sva kosa na glavi izbrojana. Ne bojte se, dakle; vi više vredite od mnogo vrabaca.“13 Ako se okrenete Bogu, on će se brinuti za vas kao što se niko ne brine, i na način na koji niko drugi to ne može.

Spokojan um kroz Boga

Mi nemamo nikakvu predstavu o tome šta novi milenijum nosi. Ako nosi teška vremena, Bog može biti tu uz nas. Ako nosi laka vremena, i dalje će nam biti potreban Bog da ispuni onu unutrašnju prazninu u nama i da smisao našim životima.

Na kraju krajeva, šta je najbitnije? Ono što je zaista bitno je da mi nismo odvojeni od Boga. Da li poznajemo Boga? Da li on poznaje nas? Da li smo ga isključili iz naših života? Ili smo ga pustili unutra? Poznavajući njega, on stvara u nama perspektivu koja se menja i daje nam nadu. Kroz zajedništvo sa njim, možemo imati mir usred svih okolnosti.

Zašto Bog mora biti centar naših života? Zato što ne postoji pravi mir ili nada osim kroz poznavanje njega. On je Bog, a mi nismo. On ne zavisi od nas, već mi zavisimo od njega. On nas je tako stvorio da nam je potrebno njegovo prisustvo u našim životima. Možemo pokušati da živimo bez njega, ali to će biti beskorisno.

Bog želi da ga potražimo. On želi da ga poznajemo i da bude deo naših života. Ali tu postoji problem: mi smo ga svi isključili iz naših života. Biblija to opisuje na ovakav način: „Svi mi kao ovce zađosmo, svaki od nas se okrenu svojim putem."14 Svi smo mi pokušali da živimo bez Boga. Biblija to naziva „grehom.“

Heder, koju smo ranije citirali, kaže u vezi greha: „Kada sam se upisala na Stenford, nisam bila hrišćanka. Tada je svet bio pred mojim nogama, čekajući na revolucionarne promene. Odlazila sam na političke sastanke, pohađala predavanja o rasizmu i društvenoj pravdi, i posvetila se radu u društvenoj zajednici. Verovala sam u moć u sebi kojom bih uspela da unesem značajne promene u svetu. Pomagala sam siromašnoj deci u osnovnoj školi; vodila sam dnevnu smenu u skloništu za beskućnike; sakupljala sam preostalu hranu kako bih hranila gladne. Ipak, što sam više pokušavala da promenim svet, to sam više postajala isfrustrirana. Suprotstavljala sam se birokratiji, apatiji i... grehu. Počela sam da mislim da je možda ljudskoj prirodi potrebno osnovno temeljno ispitivanje.“

Pravi mir = Mir sa Bogom

Promenljiva vremena i napredak tehnologije nisu zapravo toliko bitni kada su u pitanju stvari u krupnom planu. Zašto? Zato što je naš osnovni problem kao ljudskih bića taj što smo se udaljili od Boga. Naši najveći problemi nisu fizičke prirode, već duhovne. Bog ovo zna, tako da nam je pružio rešenje za našu odvojenost od njega. On je napravio put za nas kako bismo pronašli put nazad k njemu... kroz Isusa Hrista.

Biblija kaže :“Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina da niko ko u njega veruje ne propadne , nego da ima večni život.15 Isus Hrist je bio razapet (antički oblik pogubljenja) za naše grehe, umesto nas. On je umro, bio sahranjen, a zatim ustao iz mrtvih. Zbog njegove požrtvovane smrti, mi možemo imati zajedništvo sa Bogom – „A onima koji su ga primili, dao je moć da postanu Božija deca – onima koji veruju u njegovo ime.“16

To je zaista prilično jednostavno: Bog želi da ima savršeno zajedništvo sa nama - tako da nam je to zajedništvo omogućio kroz Isusa. Onda zavisi od nas da li ćemo da tražimo Boga i pozovemo ga u svoje živote. Većina ljudi ovo radi kroz molitvu. Molitva je iskren razgovor sa Bogom. Još sada možete posegnuti ka Bogu tako što ćete mu iskreno reći nešto slično ovome: „Bože, ja želim da te poznajem. Do sada ti nisam dozvoljavao da uđeš u moj život, ali sada želim to da promenim. Želim da iskoristim tvoje rešenje za moju odvojenost od tebe. Oslanjam se na Isusovu smrt umesto mene da bi meni bilo oprošteno i da bih postao pravedan pred tobom. Želim da od ovog dana budeš deo mog života.“

Da li ste iskreno pozvali Boga u svoj život? Samo vi i on to znate za sigurno. Ako jeste, onda imate mnogo čemu da se nadate. Bog obećava da će vaš život učiniti životom većeg zadovoljstva zbog vašeg zajedništva sa njim.17 On obećava da će svoj dom načiniti u vama.18 I on vam daje večni život.19

Melisa, student u Novoj Engleskoj, želela je ovo da kaže o Bogu: „Moja majka se razvela od mog oca kada sam bila jako mala, i nisam zapravo bila svesna svega što se događalo. Jedino sam znala da se moj otac više nije vraćao kući. Jednog dana sam otišla u posetu mojoj baki i rekla sam joj da ne razumem zašto bi me moj otac povredio a zatim nestao. Ona me je zagrlila i rekla mi je da postoji neko ko me nikada neće ostaviti, i taj neko je Isus. Citirala mi je poslanicu Jevrejima 13:5 i Psalam 68:5 koji kažu „nikada te neću napustiti, nikada te neću ostaviti“ i „On je otac sirotima.“ Zaista sam bila uzbuđena što sam čula da Bog želi da bude moj Otac.“

Bez obzira šta se dešava u svetu oko vas, možete imati spokojan um u saznanju da Bog može da bude tu za vas. Bez obzira šta nosi novi milenijum, možete imati Boga kao svoju konstantu.

Da biste rasli u vašem poznanju Boga i njegove ljubavi prema vama, pročitajte Evanđelje po Jovanu u Bibliji. Ako imate pitanja o bilo čemu što smo pomenuli u ovom članku, molimo vas da nas kontaktirate.

 Upravo sam zamolio/la Isusa da uđe u moj život (slede korisne informacije)…
 Možda bih voleo/la da pozovem Isusa u svoj život, molim vas da mi ovo bolje objasnite…
 Imam pitanje…

(1) Isaija 44:8 i Malahija 3:6 u Bibliji (2) Poslanica Jevrejima 13:8 (3) Evanđelje po Jovanu 14:27 i 16:33 (4) Isaija 43:11 i Isaija 45:22 (5) Evanđelje po Mateju 7:24-27 (6) Isaija 46:9-10 (7) Psalmi 46:1 (8) Jeremija 29:13 (9) Druga poslanica Korinćanima 4:8-9 (10) Naum 1:7 (11) Prva poslanica Petrova 5:7 (12) Psalmi 145:17-19 (13) Evanđelje po Mateju 10:29-31 (14) Isaija 53:6a (15) Evanđelje po Jovanu 3:16 (16) Evanđelje po Jovanu 1:12 (17) Evanđelje po Jovanu 10:10 (18) Evanđelje po Jovanu 14:23 (19) Prva poslanica Jovanova 5:11-13

PODELI:  

TOP