×
TRAŽI
StudentskiKutak.com
istraživanje pitanja
 o životu i Bogu
Pitanja i odgovori

Čudno, ali istinito-duhovno putovanje

Priznati stručnjak za astrologiju, horoskope i spiritističke savete je podelila svoju ličnu priču …

WhatsApp Share Facebook Share Twitter Share Share by Email More PDF

Autor Marcia Montenegro

Posedovanje duha vodiča (koji je delovao ljubazno i mudro ali u isto vreme i zastrašujuće), meditacija, astrologija, paranormalne aktivnosti, "Više Ja", podizanje kundaline, razvijanje spiritističkih veština, molitva guruima, astralna projekcija, numerologija, tarot karte, komuniciranje sa mrtvima, druženje sa vešticama, Sufis misticizam, sledbenik Muktananda, Rajneesh, Sai Baba, Maharaji -- sve ovo i još neke druge stvari su bile deo mog putovanja. Kako sam dospela na ovaj put?

Želela sam nešto više od "sive" svakodnevice

Odrasla sam uz oca agnostika i majke koja je odmalena išla u crkvu. Moja sestra i ja smo morale da idemo u crkvu, jer je moja majka mislila da je to ispravno, iako ona nije uvek išla sa nama. Zbog očevog posla u diplomatskoj službi, često smo se selili, pa smo išle u različite crkve locirane u prekomorskim krajevima i u okolini Vašingtona, DC. Na kraju sam se ozbiljno pozabavila religijom. U srednjoj školi sam mislila, ako budem dovoljno dobra onda ću ugoditi Bogu i tako ću otići u nebo. Ali čitanje o drugim religijama i upoznavanje onih koji su verovali drugačije, nateralo me da se zapitam. Možda je tu bilo i više od onoga što sam ja imala - neko znanje o Bogu i Isusu koje je uglavnom bilo površno. Želela sam nešto dublje, iskustvenije. Činilo se da je hrišćanstvo definisano propovedima, pohađanjem nedeljne škole i činjenjem dobrih dela. Kako dosadno! Nešto sam propuštala! Takođe, nikada se nisam uklapala u društvo svojih vršnjaka tokom srednjoškolskih godina. Bila sam neko ko piše poeziju, odrasta u domu gde su alkoholičari, bez stvarnih korena, sve ovo zajedno je činilo da se osećam drugačije i različito od drugih. Svoje putovanje sam započela na kraju srednje škole.

Paranormalne aktivnosti su počele na fakultetu

To putovanje se nastavilo tokom koledža gde sam iskusila paranormalne aktivnosti. Sprijateljila sam se sa osobom koja je rekla da vidi aure, a i pohađala sam spiritističke seanse gde su medijumi tvrdili da poseduju spiritističke veštine da primaju poruke od mrtvih. Jednog vedrog sunčanog popodneva na Floridi, dok sam se odmarala na svom krevetu potpuno budna ali sa delimično zatvorenim očima, osetila sam kako lebdim. Otvorila sam oči i bila zapanjena ugledavši svoje telo na krevetu ispod sebe dok sam ja lebdela blizu plafona. Mislila sam da sam umrla. Šok me je vratio u telo na gotovo bolan način. Ovo je bilo moje prvo vantelesno iskustvo i nisam imala pojma šta je to bilo niti da li to nešto ima ime. Nikome nisam pričala o tome.

Spiritistička darovitost i astrologija

Putovanje se proteglo u 70-te kada sam posetila astrologa i druge koji su imali natprirodne sposobnosti, a i sama sam puno čitala o paranormalnim aktivnostima. Takođe sam čitala o hinduističkim i budističkim verovanjima. Sećam se da sam svakog jutra čitala knjigu o Vedanti (sekti hinduizma) u kafeteriji zgrade u kojoj sam radila. Počela sam da uviđam veze u svom životu sa bojama čakri, koje su sedam psihičkih centara energije u telu prema hinduističkim verovanjima. Ova i druga iskustva su me motivisala da zaronim u primamljive svetove paranormalnih aktivnosti i istočnjačkih verovanja.

Tokom godina moja potraga za natprirodnim veštinama je eskalirala. Studirala sam astrologiju i položila sedmočasovni ispit iz nje u Atlanti, Džordžija, pod upravom Grada. Test je formulisao i ocenio astrološki odbor. Tako sam se kvalifikovala za poslovnu licencu. Pošto sam položila test, počela sam da se profesionalno bavim astrologijom, a na kraju sam je čak i predavala, držala sam javne govore, pisala za astrološke i New Age časopise, bila sam član odbora ispitivača astrologije koji su davali i ocenjivali ispite, čiji sam predsednik bila naredne tri godine.

Svetske religije su nudile mešovitu poruku

Ipak, sa veoma dubokim i širokim znanjem iz okultizma i bogatim natprirodnim iskustvima, koji su bili odgovori na moja dubinska pitanja? Otkada sam bila poverovala da postoji samo neznanje, a ne i zlo, postale su mi neprijatne priče o zlobnoj okrutnosti i o ubistvima. Iako sam verovala da ću se vratiti posle svoje smrti (reinkarnacija), ipak sam se pitala gde ću ići međuvremeno i koliko dugo ću biti tamo? Svetske religije koje su mi se najviše dopale su davale mešovite poruke. Neki su učili da ćemo ići na mesto koje je poput neke škole, a zatim ćemo birati svoj sledeći život. Drugi su učili da idemo negde da se duhovno pročistimo - kako, to nije objašnjeno - a onda će naš sledeći život biti izabran za nas. Od strane koga? Ni to nije objašnjeno. Trebalo je samo da verujemo procesu.

Takođe je bilo uznemirujuće učenje da će ono na šta ću misliti u trenutku smrti odrediti moje iskustvo posle smrti, barem na neko vreme. Zato je bilo bolje nemati predugo negativne misli! Bolje je bilo ne zaspati sa strašnim slikama u glavi! Ovo je bilo zastrašujuće za razmišljati - ali je i samo ovo razmišljanje bila negativna misao. Pokušavala bih da odagnam ove strahove meditiranjem ili pevanjem.

Svetske religije: potraga za mirom na Istoku

Tražila sam mir u jednoj od najmističnijih svetskih religija: zen budizmu. Pokušaji da se odvojim od svake želje su uključivali meditaciju koja je omogućavala da moje misli, strahovi ili želje izađu na videlo, a zatim da ja ne reagujem na njih (tj. da se "odvojim" od njih). Ovo je trebalo primeniti i na život van meditacije. Za nekoga poput mene, koja je nosila u sebi puno emocionalnih boli iz svoje prošlosti i sadašnjosti, ovo je bilo veoma privlačno. Ali, iako je ova vrsta "odvojenosti" zvučala dobro u svim knjigama, postojala je cena koja se trebala platiti. Otuđenost je izgledala izmišljena i neprirodna. Videla sam „prazninu“ iza svog okruženja, to je još jedna oznaka duhovne pronicljivosti, i to me je pogodilo kao nihilistu i depresivnu osobu. Možda bi postepeno bezosećajnost zamenila moje prirodne reakcije i osećanja, da sam sledila posvećenije ove prakse. Ali, da li je uopšte ljudska osobina biti bezosećajan i prihvatiti svaku misao, radnju ili osećanje bez lične procene?

Učili su me da s jedne strane budem prirodna i „holistička“ (humanista), a sa druge da naučim da ispuštam svoje prirodne reakcije, i to mi je izgledalo kontradiktorno. Naravno, racionalna analiza poput ove nije bila podržana, i bila je čak i napadnuta. Vladao je stav, da bi se protivrečnosti mogle i trebale prihvatiti. I što je nešto imalo manje smisla, utoliko je bilo bolje. Ideja je bila da se prekorači racionalni um koji se smatrao preprekom između mene i prosvetljenja.

Svetske religije: više truda u meditaciji

Iako nisam uspela da postignem otuđenost od svojih misli i osećanja, držala sam se paradoksalnih učenja zena, čitajući knjige sa zen-pričama i nastavljajući meditaciju. Primetila sam da se neverovatan mir koji sam osećala tokom početnih meditacija smanjio, zbog čega sam počela više meditirati pokušavajući da ponovo uhvatim taj neuhvatljivi mir.

Takođe sam naučila, u potrazi za natprirodnim veštinama, da je priroda okultnog i New Age razmišljanja ta, da ne postoji nijednan odgovor. Ne postoji jedina istina, niti jedna stvarnost. Istina se zasniva na ličnom iskustvu, pa se zato ona menja i može se razlikovati od osobe do osobe. Ako postoje više nivoa stvarnosti i ne postoji apsolutna istina, onda mora postojati mnogo protivrečnih istina i stvarnosti. Apstraktno, ovo je bila interesantna tema za razmišljanje i dovela me je do toga da se osećam sasvim ugodno sa bilo kakvom istinom koju sam ja želela smatrati istinom. Ali na praktičnom nivou, pitala sam se, kakvu bi razliku učinila istina ako bi ju neko ipak otkrio? Ili kako bismo znali da li zaista postoji ta jedna jedina istina? A ako ne postoji, onda na kraju krajeva, zašto bi uopšte bilo važno ko šta veruje? Ova učenja su davala odgovore koji su samo pokrenuli nova pitanja.

Iz hinduizma sam naučila da smo samo kapi u okeanu, a da je naš cilj da se na kraju, posle mnogih života, ponovo pridružimo kosmičkom Jedinstvu koje neki nazivaju Bogom. Ova božija sila je bila ono iz čega smo potekli i bila je naša konačna sudbina. To je značilo da će moji identitet, sećanja, talenti i ličnost biti u celosti progutani u to Kosmičko biće. Kada se to desi, gde ću ja biti? Uznemirujući odgovor je bio da više neću postojati. Smrt je za mene postala fascinantna ali i nelagodna tema.

Čula sam ovu izjavu, i čitala je iznova i iznova: najbolji način da pomognem drugima i ostanem verna svom putu je da radim na sebi i da volim sebe. Iako je razgovor o „ljubavi“ bio uobičajen i ljubav se smatrala osnovom za sve ostalo, činilo se i kao da je svi koriste da bi opravdali ono što rade. Na primer, ako vam suprug nije bio duhovno dobar spoj, onda vam je „prava ljubav“ dozvoljavala da ga napustite ili pak da nađete nekog drugog s kim bi bili u istinskoj povezanosti. Na kraju krajeva, „zakon“ univerzuma je bio: zakon ljubavi. Ali ova ljubav nije bila definisana. Bila je to samo vrsta nečega tamo negde - sila koja prožima svemir. Nije postojala osoba koja bi me volela; postojala je samo ova energija koja dolazi iz kosmičkog i to je bilo to. Može li sili stati do nekoga?

Božija ljubav i druge svetske religije

Neobjašnjiva unutrašnja prinuda da idem u crkvu me je obuzela u proleće i leto 1990. Pošto sam do tada zamrzela hrišćanstvo, crkve i hrišćane, to me je naljutilo. Prvo sam ignorisala ovu prisilu, zatim sam joj se odupirala, da bi, nakon što sam se neko vreme borila protiv nje, odlučila da popustim, nadajući se da će ona nestati. Verovatno je to bio poriv iz mog prethodnog života sveštenika ili monaha, zaključila sam.

U uvodnim minutima službe u velikoj crkvi u centru Atlante osetila sam da me je ljubav, koju nikada pre nisam doživela, preplavila tako snažno da sam počela da plačem. Znala sam da je ta ljubav od Boga, a ne od muzike, ljudi ili mesta. Ta ljubav je bila stvarna. Pošto sam poticala iz porodice alkoholičara, bila sam gladna ljubavi. Vratila sam se sledeće nedelje u nedelju, ne da bih imala još jedno iskustvo, već da bih mogala biti tamo gde mi se ta ljubav dogodila.

Božija ljubav je vrednija od natprirodnih darovitosti

Nakon nekoliko nedelja, počela sam da se osećam nečisto u vezi sa astrologijom, iako niko u ovoj crkvi nije ništa rekao o tome. Sve što sam znala bilo je da me to nekako odvaja od ovog Boga ljubavi. Tada sam stekala utisak da Bog ne voli astrologiju i da želi da je se odreknem. Odustati od mog životnog dela? Odreći se svog identiteta i svrhe? Kada izuzmem svog sina, ništa mi nije bilo važnije od astrologije. Ali sam osećala da nemam izbora; bilo mi je tako jasno da Bog nije voleo astrologiju. Ni sama ne verujući u to što radim, krajem 1990. godine odlučila sam da se odreknem astrologije. U to vreme sam bila predsednik odbora za nastavni plan i program, član drugih odbora astrološkog društva i trebala sam da predajem na predstojećim časovim. Tako sam morala da nađem drugog nastavnika, kao i da kažem klijentima koji su me zvali da više nisam astrolog.

I, šta sada? Pomislila sam da bih trebala da čitam Bibliju, pa sam počela da čitam Evanđelje po Mateju, prvu knjigu Novoga zaveta. Čitanje Biblije me je dovelo u dodir sa nečim čistim, ali nisam znala šta je to. Iako sam i ranije čitala Bibliju dok sam odrastala, ovog puta je bilo drugačije. Osećala sam kao da se čistim iznutra ka spolja dok je čitam.

Isus i paranormalna aktivnost

Ova osoba Isus me je fascinirao. Bilo je to kao da prvi put učim o Njemu. Jedne večeri neposredno pred Božić 1990. godine, čitajući 8. poglavlja iz Mateja, videla sam ko je zapravo Isus. Na lađi sa Njegovim učenicima digla se strašna oluja. Učenici su se uplašili i probudili Isusa govoreći Mu da će propasti. Isus je zaustavio oluju! Kako? Ovo nije bilo poput drugih paranormalnih aktivnosti. On nije vizualizovao mirne vode, niti vršio vračanje. Jednostavno je ukorio vetrove i more, a oni su Ga poslušali. To znači da On ima vlast nad prirodom.

Od Boga me je odvojilo sve što sam učinila u prošlosti - ceo život sam živela po svojoj volji, volji koja je odbacivala i prkosila Bogu i Njegovoj reči. Shvatila sam da je jedini način da mi se oprosti i da se pomirim sa Bogom preko Isusa, Bogočoveka koji je za mene stradao i umro iz velike i bezuslovne ljubavi. Shvatila sam da je Isus Spasitelj, Božji Sin i Bog Sin. Prvi put sam razumela zašto je Isus umro na krstu.

Moja pitanja su konačno odgovorena

U tih nekoliko minuta sedeći sa Biblijom na svom krevetu, znala sam da su istina i odgovor na sva moja pitanja jedno te isto: Isus Hrist. Koja jednostavna ali veličanstvena istina! I tako sam se predala Hristu i znala sam da Mu od tog trenutka pripadam. Nekoliko meseci kasnije sam saznala da se mladi hrišćanin, koji je radio kao honorarac na mom radnom mestu, molio za mene zajedno sa zajednicom u njegovoj crkvi tokom cele 1990. godine.

Isus se razlikovao od „gospodara“ koje sam proučavala. Bio je stvarniji od duhova vodiča (za koje sam saznala da su zapravo demoni), Uznesenih Majstora, mitskih likova istočnjačkih religija, Višeg Ja - svih onih prozračnih, neuhvatljivih stvari koje nisu dale dokaze o svom postojanju -- jer je na zemlju došao u telu, bio je gladan i žedan, osećao je bol i tuga. Nije dao poruku koja poriče prljavštinu i prašinu života, nego je sedeo sa izopštenicima, prostitutkama i omraženim carinicima, ali je i dalje ostao bezgrešan. Bio je stvaran. Iako u potpunosti čovek, Isus je bio i u potpuno ovaploćeni Bog, po prirodi jednak Bogu, ali je tu slavu (ne božanstvo) ostavio po strani da bude među muškarcima i ženama koji pate. Isus Hrist je dobrovoljno bio mučen, položio Svoj život i umro mučnom smrću da bi platio za naše grehe. Telesno je ustao trećeg dana, pobedivši smrt, da bismo mogli imati večni život sa Bogom. Nijedan vrač, nijedan duhovni učitelj, nijedan Buda, nijedan šaman, nijedna veštica, nijedan vidovnjak nije pobedio smrt, nego tela svih njih i dalje leže hladna u svojim grobovima. Ali Isus ima moć nad smrću i zato On živi i danas.

Šta astrologija i natprirodne veštine ne mogu pružiti

U duhovnom smislu, bila sam u grobu sa budama, vračevima, guruima i tragačima za mudrošću koji su odbacili Hristovu istinu. Komplikovane i zamršene studije koje su me oduševile, beskrajni slojevi istina i stvarnosti kojima sam se bavila, stalni napor da evoluiram, paranormalna iskustva, potreba da verujem u sopstvenu dobrotu po svaku cenu, bili su lavirint i zamka. Istina je bila dovoljno jednostavna čak i za dete, jer je istina jedna Osoba. Isus nije poučavao put niti rekao da ima put. On je rekao da je On put - ne samo neki put, nego JEDINI put.

Koja je najveća razlika između mog nekadašnjeg života i mog života u Hristu? Da sam srećnija, da mi je život lakši? Nimalo. Razlika je da sam duhovno zadovoljena. Ima još toga da se nauči i mnogo prostora za rast, ali učenje i rast izviru iz Hrista kao temelja, a ne iz potrage izvan Njega. Potraga je završena; žeđ je ugašena; glad iznutra je nestala.

Isus govori

"Ja sam put i istina i život. Niko ne dolazi k Ocu osim kroz mene. " - Jovan 14:6.

" A ko bude pio od vode koju ću mu ja dati, nikada neće ožedneti, nego će voda koju ću mu ja dati postati u njemu izvor vode koji teče u večni život." - Jovan 4:14

" Ja sam hleb života: koji meni dolazi neće ogladneti, i koji mene veruje neće nikad ožedneti." - Jovan 6:35

" Tada im Isus priđe i reče: „Data mi je sva vlast na nebu i na zemlji.'" - Matej 28:18

" Evo stojim na vratima i kucam. Ako ko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njim i on sa mnom." - Revelation 3:20

Mnogi se bave natprirodnim veštinama i paranormalnim aktivnostima u potrazi za ličnim i duhovnim ispunjenjem. Bog nudi to ispunjenje u odnosu sa Njim. Da biste saznali više, molimo vas pogledajte Lično poznavati Boga.

 Imam pitanje ili komentar…
 Kako upoznati Boga…

PODELI:
WhatsApp Share Facebook Share Twitter Share Share by Email More