Zašto možete verovati Bibliji

Kako možemo znati da je Biblija koju imamo danas pouzdana?

Biblija tvrdi za sebe da je Božiji jedinstven vid komunikacije sa čovečanstvom. Milijarde muškaraca i žena su zasnovali svoje živote na ovoj poruci. Milioni su umrli za nju.

Da li neka inteligentna osoba može verovati u Bibliju?

Da. Biblija nije zbirka basni. Za razliku od drugih duhovnih knjiga, ona ne zahteva slepu veru. Mnoge kategorije dokaza podržavaju istorijsku preciznost Biblije kao i njene tvrdnje božanskog autorstva.

• Istorija starog veka podržava tačnost Biblije kao istorijskog zapisa.
• Evanđelja pružaju mnoštvo pouzdanih izveštaja o Isusovom životu.
• Arheologija podržava Biblijski zapis.
• Tekstualna učenost potvrđuje da se knjige iz Biblije nisu menjale od kada su po prvi put napisane.

Da li se istorija starog veka slaže sa Biblijom?

Ako je Biblija Božija poruka upućena nama, trebali bi da se nadamo da je njena verzija istorije tačna. Jeste.

Na primer, Biblija nas izveštava da je Isus iz Nazareta činio mnoga čuda, da su ga Rimljani pogubili, i da je vaskrsao iz mrtvih. Brojni istoričari starog veka potvrđuju Biblijski zapis Isusovog života i života njegovih sledbenika:

Tacit ( 55-120), rimski istoričar prvog veka, smatra se jednim od najpreciznijih istoričara antičkog sveta.¹ Jedan Tacitov odlomak nam govori da je rimski car Neron “izlagao najstrašnijim mukama jednu grupu... zvanu Hrišćani. ...Hristos (Hrist), od koga i potiče naziv, pretrpeo je ekstremnu kaznu tokom vladavine Tiberija pod vođstvom jednog od naših prokuratora, Pontija Pilata..."²

Flavije Josif, Jevrejski istoričar ( 38-oko 100), pisao je o Isusu u svojim Jevrejskim starinama. Od Josifa, „saznajemo da je Isus bio mudar čovek koji je činio iznenađujuće poduhvate, učio mnoge, pridobijao sledbenike među Jevrejima i Grcima, za njega se verovalo da je On Mesija, bio je optužen od strane jevrejskih vođa, Pilat ga je osudio na smrt raspećem, i smatralo se da je vaskrsao.“³

Svetonije, Plinije mlađi i Tales su takođe pisali o Hrišćanskom načinu slavljenja i progonstvu koji se podudara sa Novozavetnim izveštajima.

Čak i jevrejski Talmud, koji svakako nije pristrasan kada je Isus u pitanju, potvrđuje glavne događaje iz njegovog života. Iz Talmud saznajemo da je «Isus začet van bračne zajednice, da je okupljao sledbenike, davao Bogohulne izjave o sebi, i da je činio čuda, mada su ova čuda bila pripisivana magijama a ne Bogu.“⁴

Ovo su izuzetne informacije s obzirom da je većina istoričara starog veka bila usredsređena na političke i vojne vođe, a ne na nepoznate rabine iz dalekih provincija rimskog carstva. Pa ipak, istoričari starog veka (Jevreji, Grci i Rimljani) potvrđuju glavne događaje koji su predstavljeni u Novom Zavetu, iako oni sami nisu bili vernici.

Da li su zapisana evanđelja o Isusu pouzdana?

Sekularni istoričari su zabeležili uopštene činjenice Isusovog života, međutim njegovi bliski saradnici su izneli detaljnije izveštaje zasnovane na direktnom svedočanstvu očevidaca. To su četiri evanđelja, prve četiri knjige Novog Zaveta. Kako možemo biti sigurni da su ove Isusove biografije precizne?

Kada istoričari pokušavaju da utvrde da li je neka biografija pouzdana, oni postavljaju pitanje “Koliko još drugih izvora iznosi iste detalje o ovoj osobi?“ Evo kako to funkcioniše. Zamislite da vi sakupljate biografije napisane o predsedniku Džon F. Kenediju. Možete pronaći mnoge koje opisuju njegovu porodicu, njegovo predsedništvo, njegovo rešavanje krize Kubanskih raketa, i gotovo sve biografije iznose slične činjenice. Međutim, šta bi bilo kada biste pronašli jednu biografiju koja izveštava da je Džon F. Kenedi živeo deset godina kao sveštenik u Južnoj Africi? Druge biografije pišu da je on u to vreme bio u Americi; razuman istoričar bi se složio sa zapisima koji se slažu jedan sa drugim.

Što se tiče Isusa iz Nazareta, da li pronalazimo višestruke biografije koje iznose slične činjenice o njegovom životu? Da. Iako ne obuhvataju u potpunosti sve iste informacije, četiri evanđelja nam u suštini govore istu priču:

Dva od evanđelja su napisali apostoli Matej i Jovan, ljudi koji su Isusa lično poznavali i putovali sa njim duže od tri godine. Druge dve knjige su napisali Marko i Luka, bliski saradnici apostola. Ovi pisci su imali direktan pristup činjenicama koje su beležili. Rana crkva je prihvatila četiri evanđelja zato što su se podudarala sa onim što je već bilo opšte poznato o Isusovom životu.

Svaki od četvorice pisaca evanđelja je izneo veoma detaljan izveštaj. Kao što biste i očekivali od višestrukih biografija neke stvarne osobe, postoji varijacija u stilu, ali kada su činjenice u pitanju tu se sve podudara. Znamo da autori nisu jednostavno izmišljali stvari, zato što evanđelja daju specifična geografska imena i kulturološke detalje koji su potvrđivani od strane istoričara i arheologa.

Isusove zabeležene reči izostavljaju mnoge teme o kojima bi prva crkva volela nešto da čuje. Ovo nagoveštava da su biografičari bili iskreni, ne stavljajući Isusu reči u usta kako bi zadovoljili svoje lične interese.

Da biste videli delić onoga što je predstavljeno u jednom od evanđelja, kliknite ovde.

Da li se Biblija vremenom promenila i iskvarila?

Neki ljudi su stekli ideju da je Novi Zavet preveden „toliko puta“ da se iskvario kroz sve te faze prevođenja. Da su prevodi rađeni na osnovu drugih prevoda, onda bi možda i bili u pravu. Međutim, prevodi su rađeni direktno sa originalnog grčkog, jevrejskog i aramejskog izvornog teksta zasnovanog na hiljadama rukopisa iz starog veka.

Na primer, mi znamo da je Novi Zavet koji danas imamo veran originalnom obliku zato što:

Kada uporedimo tekst jednog rukopisa sa drugim, poklapanja su zapanjujuća. Ponekad bi možda postojala razlika u spelovanju, ili su reči možda transponovane, ali to je od manjeg značaja. Što se tiče redosleda reči, Brus M. Mecger (Bruce M. Metzger), profesor u penziji sa Prinston teološkog fakulteta, objašnjava: „Ogromna je razlika u engleskom ako kažete „Pas grize čoveka“ ili „Čovek grize psa“ – redosled je važan u engleskom. Međutim, u grčkom nije. Jedna reč ima funkciju subjekta u rečenici bez obzira gde se nalazila u redosledu.⁵

Dr. Ravi Zakarajas (Dr. Ravi Zacharias), gostujući profesor na Oksfordskom univerzitetu, takođe komentariše: „Realno gledajući, Novi Zavet je naprosto najbolje potvrđen spis starog veka što se tiče samog broja dokumenata, vremenskog raspona između događaja i tih dokumenata, i raznolikosti dokumenata koji su na raspolaganju da ga podrže ili opovrgnu. Ne postoji ništa u dokazima rukopisa starog veka što može parirati takvoj tekstualnoj raspoloživosti i integritetu.“⁶

Novi Zavet je najpouzdaniji dokument starog veka koje čovečanstvo ima. Njegov tekstualni integritet je sigurniji od Platonovih spisa ili Homerove Ilijade. Za poređenje Novog Zaveta sa drugim spisima starog veka, klikni ovde.

Stari Zavet je takođe bio zapanjujuće dobro očuvan. Naši moderni prevodi su potvrđeni od strane ogromnog broja rukopisa iz starog veka kako na jevrejskom tako i na grčkom, uključujući i otkriće Svitaka Mrtvog mora sredinom 20-tog veka. Ovi svici sadrže najstarije postojeće delove gotovo svih Starozavetnih knjiga, i datiraju od 150 p.n.e. Sličnosti rukopisa Mrtvog mora sa kopijama rađenim rukom čak nekih 1000 godina kasnije je dokaz pažljivosti s kojom su jevrejski pisari starog veka kopirali svoja pisma.

Da li arheologija podržava Bibliju?

Arheologija nam ne može dokazati da je Biblija Božija pisana reč. Međutim, arheologija može (a to i čini) da potvrdi istorijsku preciznost Biblije. Arheolozi su redovno otkrivali imena zvaničnika u vladi, kraljeva, gradova, i praznika koji se pominju u Bibliji – ponekada kada istoričari nisu mislili da su takvi ljudi ili mesta uopšte postojali. Na primer, Evanđelje po Jovanu govori o Isusu koji je iscelio hromog čoveka pored bazena Betezda. Tekst čak opisuje pet tremova (prolaza) koji su vodili do bazena. Učenjaci nisu smatrali da je bazen postojao, sve dok ga arheolozi nisu pronašli dvanaest metara ispod zemlje, zajedno sa svih pet tremova.⁷

Biblija ima ogromnu količinu istorijskih detalja, tako da još uvek nije sve što se u njoj pominje pronađeno kroz arheologiju. Ipak, ni jedan arheološki pronalazak se nije kosio sa Biblijskim zapisima.⁸

Nasuprot tome, novinar Li Strobl (Lee Strobel) daje komentar na Knjigu Mormona: „Arheologija u više navrata nije uspevala da podrži njene tvrdnje o događajima koji su se navodno dogodili nekada davno u Americi. Sećam se da sam pisao Institutu Smitsonian, kako bih se raspitao da li postoji bilo kakav dokaz koji bi podržao tvrdnje mormonstva, da bi mi potpuno jasno bilo rečeno da njihovi arheolozi ne vide nikakvu direktnu vezu između arheologije novog sveta i glavne teme njihove knjige. Arheolozi nikada nisu uspeli da pronađu gradove, osobe, imena, niti mesta koja se pominju u Knjizi Mormona.⁹

Mnoga drevna mesta koja pominje Luka, u knjizi Dela Apostolskih u Novom Zavetu, bila su pronađena kroz arheologiju. „ Luka, sve ukupno, pominje trideset i dve zemlje, pedeset i četiri grada i devet ostrva bez greške.“¹⁰

Arheologija je takođe pobila mnoge neosnovane teorije o Bibliji. Na primer, teorija koja se još uvek uči na nekim fakultetima danas tvrdi da Mojsije nije mogao da napiše Petoknjižje (prvih pet knjiga u Bibliji), zato što pisanje još uvek nije bilo izmišljeno u njegovo vreme. Onda su arheolozi pronašli Crnu Ploču. „Na njoj su bile klinaste oznake i sastojala se od detaljnih zakona Hamurabija. Da li je to bilo posle Mojsija? Ne! To je bilo pre Mojsija; i ne samo to, već je bilo i pre Avraama (2000 p.n.e.) To je prethodilo Mojsijevim spisima barem tri veka.“¹¹

Još jedan veći arheološki pronalazak potvrđuje rano pismo pri otkriću Ebla ploča u severnoj Siriji 1974. Smatra se da ovih 14.000 glinenih ploča potiče iz 2300. god. p.n.e., stotine godina pre Avraama.¹² Te ploče opisuju lokalnu kulturu na slične načine kao što je zabeleženo u Postanku od 12 do 50 poglavlja.

Arheologija dosledno potvrđuje istorijsku tačnost Biblije.

Za dalje proučavanje, kliknite ovde da biste videli kartu nekih od najvećih arheoloških pronalazaka.

Da li u Bibliji postoje protivurečja?

Dok neki tvrde da je Biblija puna protivurečja, to jednostavno nije istina. Taj broj takozvanih protivurečja je zapravo zapanjujuće mali za knjigu koja je veličine i obima kao što je Biblija. Ona takozvana neslaganja koja postoje su više znatiželja nego propast. Oni se ne dotiču ni jednog većeg događaja ili vere.

Evo jednog primera takozvanog protivurečja. Pilat je naredio da se postavi natpis na krst na kome je Isus visio. Tri evanđelja beleže šta je zapisano na tom natpisu:
     U Evanđelju po Mateju: „OVO JE ISUS, CAR JUDEJA.“
     U Evanđelju po Marku: „CAR JUDEJA.“
     U Evanđelju po Jovanu: „ISUS NAZAREĆANIN, CAR JUDEJA.“

Zapisane reči su drugačije, stoga vidimo očigledno protivurečje. Izuzetna stvar je, međutim, što sva tri pisca opisuju isti događaj do najsitnijih detalja – Isus je bio razapet. Što se ovoga tiče svi se slažu. Oni čak beleže da je natpis bio postavljen na krst, i značenje tog natpisa je isto u sva tri izveštaja!

Šta je sa zabeleženim rečima? U originalnom grčkom jeziku na kome su pisana evanđelja, oni nisu koristili znake navoda kao što to mi činimo danas da bi ukazali na direktan citat. Autori evanđelja nisu beležili direktan citat, što dovodi do blagih razlika u odlomcima.

Evo još jednog primera takozvanog protivurečja. Da li je Isus proveo dve ili tri noći u grobnici pre nego što je vaskrsao iz mrtvih? Isus je rekao, pre nego što su ga razapeli „Jer, kao što je Jona tri dana i tri noći bio u utrobi morske nemani, tako će i Sin čovečiji tri dana i tri noći biti u srcu zemlje." (Matej 12:40). Marko beleži još jednu izjavu koju je Isus dao „Evo, krenuli smo u Jerusalim gde će Sin čovečiji biti predat prvosveštenicima i učiteljima zakona, i oni će ga osuditi na smrt. Onda će ga predati paganima i oni će mu se rugati, pljuvati ga, izbičevati i ubiti, a on će posle tri dana vaskrsnuti.“ (Marko 10:33-34)

Isus je bio ubijen u petak, a vaskrsenje je bilo otkriveno u nedelju. Kako to onda može biti tri dana i noći u grobnici? To je bio jevrejski figurativni govor u Isusovo vreme da računaju bilo koji deo dana ili noći kao ceo dan ili noć. Dakle, petak, subota i nedelja bi se nazivalo tri dana i tri noći u Isusovoj kulturi. Mi govorimo na sličan način danas – ako bi osoba rekla „Ceo dan sam proveo u kupovini,“ shvatamo da ta osoba nije mislila 24 časa.

To su bili tipični primeri takozvanih protivurečja u Novom Zavetu. Većina njih se rešava dubljim proučavanjem samog teksta ili proučavanjem istorijske pozadine.

Ko je napisao Novi Zavet? Zašto ne bismo prihvatili apokrifne knjige, Judino evanđelje, ili Tomino evanđelje?

Postoje solidni razlozi za verovanje u današnji spisak Novozavetnih knjiga. Crkva je prihvatila Novozavetne knjige gotovo čim su bile napisane. Njihovi autori su bili Isusovi saradnici ili neposredni sledbenici, ljudi kojima je Isus poverio vođstvo Prve crkve. Pisci evanđelja Matej i Jovan su bili jedni od najbližih Isusovih sledbenika. Marko i Luka su bili saputnici apostola, koji su imali pristup apostolskih zapisa o Isusovom životu.

Drugi Novozavetni autori su takođe imali neposredan pristup Isusu: Jakov i Juda su bili Isusova polu-braća koji prvobitno nisu verovali u njega. Petar je bio jedan od 12 apostola. Pavle je započeo kao neko ko mrzi Hrišćanstvo, ali je zatim postao apostol kada je dobio viziju Hrista. On je takođe bio u kontaktu sa ostalim apostolima.

Sadržaj Novozavetnih knjiga podudara se sa onim što su na hiljade očevidaca videli svojim očima. Kada su druge knjige bile napisane stotinama godina kasnije (npr. Judino evanđelje, koje je napisala jedna gnostička sekta u periodu oko 130-170 godine, dosta vremena posle Judine smrti), nije bilo teško za crkvu da ih prozre kao falsifikate. Tomino evanđelje, napisano oko 140. godine, je još jedan primer falsifikovanog spisa koje greškom nosi ime jednog apostola. Ova i još neka druga gnostička evanđelja suprotstavljala su se poznatom Isusovom učenju i Starom Zavetu, a često su imala mnoge istorijske i geografske greške.¹³

Godine 367, Atanasije je zvanično naveo 27 Novozavetnih knjiga (isti spisak koji imamo i danas). Ubrzo posle, preko Jerolima i Augustina kružio je ovaj isti spisak. Ovi spiskovi, međutim, nisu bili neophodni za većinu hrišćana. Sve u svemu, čitava crkva je priznala i koristila isti spisak knjiga još od prvog veka posle Hrista. Kako je crkva rasla dalje od ostrva grčkog govornog područja, a trebala je da prevede Sveto pismo, i dok su razne sekte nastavljale da se pojavljuju sa svojim suparničkim svetim knjigama, postalo je još važnije da se dobije jedan konačni spisak.

Zašto je bilo potrebno 30 do 60 godina da se napišu Novozavetna evanđelja?

Glavni razlog zašto evanđelja nisu bila napisana odmah posle Isusove smrti i vaskrsenja je zato što nije postojala očigledna potreba za takvim i sličnim spisima. Prvobitno se evanđelje širilo usmeno po Jerusalimu. Nije bilo potrebe da se sastavi pismeni zapis Isusovog života, zato što su oni koji su živeli u oblasti Jerusalima bili Isusovi svedoci i jako dobro su bili upoznati sa njegovom službom.¹⁴

Međutim, kada se evanđelje proširilo dalje od Jerusalima, a očevici više nisu bili odmah na raspolaganju, pojavila se potreba za pismenim izveštajem kako bi se drugi ljudi obrazovali o Isusovom životu i službi. Mnogi učenjaci datiraju pisanje evanđelja između 30. i 60. godine posle Isusove smrti.

Luka nam daje malo više uvida u ovo time što izjavljuje, na početku svog evanđelja, zbog čega ga piše „Mnogi su preduzeli da opišu događaje koji su se odigrali među nama onako kako su nam ih preneli oni koji su od početka bili očevici i sluge Reči, pa sam i ja, uveženi Teofile – pošto sam od početka sve pažljivo ispitao – naumio da ti napišem sve po redu, da uvidiš verodostojnost onoga o čemu si poučen.¹⁵

Jovan takođe iznosi razlog pisanja svog evanđelja: „Isus je pred svojim učenicima učinio još mnoga druga znamenja koja nisu zapisana u ovoj knjizi. Ali, ovo je zapisano da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božiji, i da, verujući, imate život u njegovom imenu.“¹⁶

Da li ste ikada pročitali nešto iz Novozavetnih evanđelja?

Ako želite da saznate više o Isusu, ovaj članak će vam pružiti dobar sažetak njegovog života: Mnogo više od vere na slepo.

Da li je bitno da li je Isus zaista činio i govorio ono što se nalazi u evanđeljima?

Da. Da bi vera imala neku vrednost, ona mora biti zasnovana na činjenicama, na realnosti. Evo i zašto. Ako biste trebali da letite za London, verovatno biste imali veru da je avion napunjen gorivom i da je mehanički pouzdan, da je pilot obučen za letenje tim avionom i da nema terorista. Vaša vera, međutim, nije ta koja će vas dovesti do Londona. Vaša vera je korisna u tome što vas je dovela do aviona. Ali, ono što će vas dovesti do Londona je integritet aviona, pilota, i td. Mogli biste da se oslonite na vaša pozitivna iskustva kada ste ranije leteli. Ipak, vaša pozitivna iskustva ne bi bila dovoljna da dovedu taj avion u London. Ono što je bitno je objekat vaše vere – da li je pouzdan?

Da li je Novi Zavet precizno, pouzdano predstavljanje Isusa? Da. Možemo verovati Novom Zavetu zato što postoji ogromna činjenična podrška za njega. Ovaj članak je dotakao sledeće tačke: istorijsko poklapanje, arheološko poklapanje, četiri biografije evanđelja se podudaraju, očuvanost kopija dokumenata je izuzetna, postoji velika preciznost u prevodima. Sve ovo daje solidnu osnovu za verovanje u ono što čitamo u Novom Zavetu: da je Isus Bog, da je na sebe preuzeo kaznu za naše grehe, i da je vaskrsao iz mrtvih.

Molimo vas pišite nam mejlom ako imate dodatnih pitanja.

(1) Mekdauel, Džoš (McDowell, Josh). Novi dokazi o kojima treba doneti sud (Izdavač Tomas Nelson, 1999), str. 55.
(2) Tacit, A. 15.44.
(3) Vilkins, Majkl J. (Wilkins, Michael J.) i Morlend, J.P. (moreland, J.P.) Isus pod paljbom (Izdavačka kuća Zondervan, 1995), str. 40.
(4) Iz iste knjige
(5) Strobel, Li (Strobel, Lee). Isusov zločin (Izdavačka kuća Zondervan, 1998), str. 83.
(6) Zakarajas, Ravi (Zacharias, Ravi). Da li čovek može živeti bez Boga? (Izdavaštvo Word, 1994). str. 162.
(7) Strobel, str. 132.
(8) Čuveni jevrejski arheolog, Nelson Gluek (Nelson Glueck), napisao je: „Može se kategorično reći da se ni jedno arheološko otkriće nikada nije suprotstavilo biblijskom stihu.“ citirao Mekdauel, Džoš. Novi dokazi o kojima treba doneti sud (Izdavač Tomas Nelson, 1999), str. 61.
(9) Strobel, str. 143-144.
(10) Gejsler, Norman L. (Geisler, Norman L.) Bejkerova enciklopedija hrišćanske apologetike (Grand Rapids: Bejker, 1998).
(11) Mekdauel, Džoš (McDowell, Josh). Novi dokazi o kojima treba doneti sud
(1972), str. 19.
(12) Petinato, Đovani (Pettinato, Giovanni.) Dnevnici Eble: Carstvo urezano u glinu (Garden City, Nju Jork: „Doubleday,“ 1981)
(13) Brus, F.F. (Bruce, F.F. Knjige i Pergamenti: Kako smo dobili našu Bibliju na engleskom (Fleming H. Revell Co., 1950), str. 113.
(14) Pogledajte Dela Apostolska 2:22, 3:13, 4:13, 5:30, 5:42, 6:14, itd.
(15) Evanđelje po Luki 1:1-3

(16) Evanđelje po Jovanu 20:30,31

Pošaljite ovu stranicu prijatelju
Kako započeti odnos sa Bogom

Deo onoga što je prikazano u jednom od evanđelja...

Evanđelja su predstavljena strogo se pridržavajući činjenica „to se desilo ovako.“ Čak i izveštaji o Isusovim čudima su napisani bez senzacionalnosti ili mističnosti. Jedan tipičan primer je zapis u Evanđelju po Luki, 8. poglavlje, kada je Isus malu devojčicu vratio u život. Zapazite detalje i jasnoću u njegovom izveštaju:

“I gle, dođe čovek po imenu Jair, koji je bio starešina sinagoge. On pade pred Isusove noge i moljaše ga da uđe u njegovu kuću, jer je on imao ćerku jedinicu od nekih dvanaest godina i ona je bila na umoru.

I kad je Isus išao, narod se tiskao oko njega. A jedna žena koja je dvanaest godina patila od tečenja krvi i koja je sve svoje imanje potrošila na lekare, a nijedan nije mogao da je izleči, pristupi sastrag te dotače skut njegove haljine, i odmah presta njeno krvarenje.

A Isus reče: Ko me je dotakao? Pošto su svi odricali, Petar reče: Učitelju, narod je oko tebe i tiska te. Isus pak reče: Neko me je dotakao, jer sam osetio da je sila izišla iz mene.

A kad žena vide da nije ostala nezapažena, priđe drhćući, te pade pred njega i kaza pred svim narodom zašto ga je dotakla i kako je odmah bila izlečena. On joj pak reče: kćeri, vera tvoja spasla te je; idi s mirom.

Dok je on još govorio, dođe neko iz starešinine kuće i reče: umrla ti je kći, nemoj više da mučiš učitelja. Isus pak ču i reče mu: Ne boj se samo veruj - i biće spasena.

A kad je došao u kuću, nije dozvolio nikom da uđe s njim, osim Petru, Jovanu i Jakovu, i devojčinom ocu i majci. Svi su plakali i jaukali za njom. On pak reče: Ne plačite; jer nije umrla, nego spava. I ismevahu ga znajući da je umrla.

A on uhvati njenu ruku i povika: Devojko ustani. I povrati se njen duh, te odmah usta, i on zapovedi da joj dadu da jede. Njeni roditelji se zaprepastiše, a on im zapovedi da nikome ne kazuju šta se dogodilo.

Kao i drugi izveštaji o Isusovom isceljivanju ljudi, i ovde imamo odjek autentičnosti. Da je u pitanju bila fikcija, postoje neki delovi koji bi sigurno bili napisani drugačije. Na primer, u fiktivnom opisu ne bi dolazilo do ometanja sa nekim drugim događajem. Da je u pitanju fikcija, ljudi koji su bili u žalosti ne bi se smejali Isusovoj izjavi; možda bi se naljutili, možda bi bili povređeni time, ali se ne bi smejali. Takođe da je u pitanju fikcija, da li bi Isus naredio roditeljima da nikome ne govore o tom događaju? Pretpostavljali bismo da će isceljenje biti ona vrhunska poenta. Međutim, stvarni život nije baš uvek gladak. Dolazi do upadica. Ljudi reaguju na čudne načine. A Isus je imao svoje razloge zašto nije želeo da roditelji ovo objave svima.

Najbolji test autentičnosti evanđelja je da ga pročitate sami za sebe. Da li vam zvuči kao izveštaj stvarnih događaja, ili kao fikcija? Ako je stvarnost, onda nam se Bog otkrio. Isus je došao, živeo, poučavao, nadahnjivao, i donosio život milionima koji čitaju njegove reči i o njegovom životu danas. Ono što je Isus izjavio u evanđeljima, mnogi su shvatili da je pouzdana istina: „Ja sam došao da imaju život i da ga imaju u izobilju.“ (Evanđelje po Jovanu 10:10)

Vrati se na članak

Poređenje Novog Zaveta sa drugim spisima starog veka...

Evo načina na koji se Novi Zavet poredi sa ostalim spisima starog veka*:

*Mekdauel, Džoš (McDowell, Josh). Novi dokazi o kojima treba doneti sud (Izdavač Tomas Nelson, 1999), str. 55.

Vrati se na članak

Tabela sa nekim od najvećih arheoloških pronalazaka...

ARHEOLOŠKI PRONALASCI	ZNAČAJ
Marijske Pločice	Preko 20.000 pločica ispisanih klinastim pismom, koje datiraju još iz Avramovog perioda, objašnjavaju mnoge tradicije patrijarha iz Postanka.
Pločice iz Eble	Više od 20.000 pločica, od kojih mnoge sadrže zakon sličan zakonu iz Pete Mojsijeve knjige. Ranije smatranim izmišljenih pet gradova doline iz Postanka 14. glava (Sodom, Gomora, Adma, Zeboim i Zoar) su pronađeni.
Nuzi Pločice	Oni u detalje pišu o običajima iz 14. i 15. veka paralelno sa izveštajima patrijarha kao što je da sluškinje rađaju decu za svoje gospodarice nerotkinje.
Crni Kamen	Dokazuje da su pisanje i pisani zakoni postojali tri veka pre Mojsiijevog zakona.
Hramski Zidovi Karnaka, Egipat	Pokazatelj iz 10. veka p.n.e. koji ukazuje na Avrama
Ešnunski Zakoni (oko 1950. p.n.e.) Lipit Ištar Zakoni (oko 1860. p.n.e.) Hamurabijevi Zakoni (oko 1700. p.n.e.)	Pokazuju da zakoni iz Petoknjižja nisu bili isuviše prefinjeni za taj period
Plocice iz Ras Šamre	Pružaju informacije o jevrejskoj poeziji.
Pisma iz Lakiša	Opisuju Navuhodonosorovu invaziju na Judu i daju uvid u Jeremijino vreme.
Gedalijin Pečat	Upućuje na ono što je Gedalija govorio u Drugoj Knjizi Careva 25:22.
Kirov Cilindar	Daje autentičnost biblijskom opisu Kirovog dekreta kojim dozvoljava jevrejima da obnove hram u Jerusalimu (vidi Druga knjiga Dnevnika 36:23; Ezra 1:2-4).
Moavski Kamen	Daje informacije o Omriju, šestom Izraelskom kralju.
Crni Obelisk Šalmanezera III	Ilustruje kako je Juj, Izraelski kralj, morao da se potčini Asirskom kralju.
Tejlorova Prizma	Sadrži Asirski tekst koji u detalje opisuje napad Senaheriba na Jerusalim u vreme Jezehije, Izraelskog kralja.
KRITIZERSKE OPTUŽBE IZ PROŠLOSTI	ODGOVOR DAT KROZ ARHEOLOGIJU
Mojsije nije mogao da napiše Petoknjižje zato što je živeo pre nego što su izmislili pisanje.	Pisanje je postojalo mnogo vekova pre Mojsija.
Avramov rodni grad Ur ne postoji.	Ur je pronađen. Jedan od stubova je na sebi nosio natpis „Avram.“
Grad izgrađen od čvrstog kamena pod nazivom „Petra“ ne postoji.	Petra je pronađen.
Priča o padu Jerihona je mit. Taj grad nikada nije postojao.	Grad je pronađen i iskopan. Došlo se do zaključka da su zidovi pali upravo na onakav način kao što je opisano u Bibliji.
Heteji nisu postojali.	Pronađeno je na stotine ukazatelja na zapanjujuću Hetejsku civilizaciju. Čak može da se radi i doktorat na studijama Heteja na Univerzitetu u Čikagu.
Belšazar nije bio stvarni kralj Vavilona; njega ne možemo pronaći u zapisima.	Vavilonske pločice opisuju vladavinu sunamesnika i sina Nabonidova.

Vrati se na članak

Pošaljite ovu stranicu prijatelju
Kako započeti odnos sa Bogom